Živi u selu kod Topole, a sa sinom Stefanom ide u prvi razred i uči srpski jezik – Adelina je iz Albanije došla u Srbiju zbog ljubavi

Stefan Pavlović (7) i njegova majka Adelina (39) jedini su đaci u osnovnoj školi u selu Božurnja kod Topole.

Kad je pre 8 godina Adelina iz Albanije došla u Topolu, nije ni slutila da se jednog dana ponovo naći u đačkoj klupi i to zajedno sa sinom.

– Iz rodne Albanije došla sam u Božurnju zbog ljubavi. Zaljubila sam se u Zorana i rešila da se preselim ovde. Došla sam u Srbiju i tu smo se Zoran i ja venčali 2011. godine. Baš mi je lepo ode, zavolela sam Topolu i Šumadiju. Ljudi su jako dobri, pomažu mi da se uklopim – priča Adelina.

Ona i Zoran su ubrzo posle venčanja dobili sina, koji je ove godine stasao za đaka prvaka.

– U septembru je naš Stefan krenuo u prvi razred. Vodim ga u školu koja je u našem selu i on je jedini đak. Ali ja mu pravim društvo jer sam rešila da naučim dobro da pišem i čitam srpski jezik, pa učimo zajedno – priča ona.

Međutim, Adelina nije samo učenik u ovoj osnovnoj školi. Ona se i zaposlila kao tetkica koja radi na održavanju higijene u školi i školskom dvorištu.

Za ovu ženu svi imaju reči hvale, a za njeno angažovanje i trud na času učiteljica daje odličnu ocenu.

– Za 33 godina rada prvi put se susrećem sa ovakvim primerom da imam jednog đaka prvaka, ali u klupi je i njegova mama koja uči srpski jezik. Stefan nažalost nema vršnjaka u selu, ali nastava dobro funkcioniše. Dobar je đak, dosta je talentovan, dobro govori engleski, srpski, a pomalo i albanski. Često mi odgovori: „Jes, no, okej“, kao da mu je lakše na engleskom da priča… U kući sluša albanski i srpski jezik tako da pomalo brka sve reči – priča učiteljica Svetlana Grujić.

Iako je ova škola na životni put izvela na stotine đaka, iz godine u godinu ima ih sve manje, priča ona.

– Za mene je ovo bio izazov i rado sam prihvatila poziv direktora da iz škole u Ovsištu pređem ovde u selo. I tamo je smanjen broj učenika, pa je ostao jedan učitelj, a ja sam došla da podučavam Stefana i njegovu majku – priča učiteljca.

„Božuračka škola“ stara je više od veka i zadužbina je Mihajla Đoke Pavlovića, trgovca iz Beograda.

– Roditelji se radije odlučuju da svoju decu upišu u školu u Topoli, prvenstveno zbog boljih uslova u školi, opreme za rad, prevoza do škole… Tako smo došli u situaciju da smo imali jednu devojčicu koja je prošle godine u Božurnji završila četvrti razred i sada je njenim koracima krenuo Stefan. Da su ga njegovi roditelji upisali u Topolu, sada bi na školi bio katanac – rekao je direktor Osnovne škole „Karađorđe“ iz Topole Ivica Milivojević.

Izvor: kurir.rs