Zbog ljubavi, Marija je Gvineju zamenila Srbijom: Shvatila je da ovde može biti toplije nego u Africi, postala je prava srpska domaćica

Poslednje tri godine u Jadranskoj Lešnici živi Marija Marković koja je zbog ljubavi svoj zavičaj zamenila za ovo lozničko selo. Gotovo pet hiljada kilometara je deli od rodne Ekvatorijalne Gvineje i njenog supruga Boška koji još tamo radi, a ona je u njegovoj Srbiji. Zahvaljujući današnjoj tehnologiji vide se i čuju svaki dan, a uskoro će on doći na odmor pa će biti zajedno.

Upoznali su se pre 12 godina, a posle četiri postala je supruga čoveka iz daleke Srbije za koju je znala iz istorije. Živeli su u njenom Malabou, prestonici države, a onda odlučili da ona sa tri ćerke dođe u Boškov zavičaj kako bi deca naučila jezik i bolje upoznala ovdašnji život.

– Dolazila sam ranije sama i ostajala po mesec, dva dana. Bilo je prvi put malo neobično, a posebno što sam još i crnkinja. Međutim, nije bilo problema, odlično su me odmah primili. Onda mi je pre tri godine Jadranska Lešnica postala stalna adresa tako da smo zamenili države, ja sam u Srbiji, a suprug u Ekvatorijalnoj Gvineji – priča nasmejana Marija na vrlo dobrom srpskom jeziku.

Marija objašnjava da živi kao i sve žene na selu. Ima posla u kući i oko kuće, bašti, brine o domaćim životinjama, a zadovoljno kaže da je što se tiče kuhinje prava domaćica. Sprema sva jela i sviđa joj se srpska hrana za koju kaže da je ’’dobra’’.

– Družim se sa komšilukom, navikla sam na srpske običaje. Način života? Mislim da su svi ljudi isti, svuda ima dobrih i onih drugih, samo se razlikuju po boji kože. Hrana mi se sviđa, drugačiji su specijaliteti, pasulj kuvamo i mi samo ne na isti način, ne spremamo sarme, ali pravimo jela od kupusa. Tamo koristimo drugačije začine kojih ovde nema. Vrlo brzo sam sve naučila i prava sam srpska domaćica – kaže ona.

Sviđa joj se Srbija, naročito loznički kraj, Banja Koviljača,Tršić, Gučevo, Tronoša, Drina, sve je videla, međutim, iznenadila je klima.

– Ovde sam videla da može biti i toplije nego u Africi. Kod mene u Gvineji nije toliko vruće, maksimalno je malo iznad 30 stepeni, ali je ovde toplije nego tamo, pa se ’’kuvam’’ na vrućini. Ekvatorijalna Gvineja je u zapadnom delu centralne Afrike, izlazi na Atlantski okean i drugačija je klima– objašnjava Marija.

Živi sa tri ćerke, Teslom koja je završila šesti razred, Maricom koja u septembru postaje ’’petak’’, i petogodišnjom Marinom koje su dobri đaci i brzo su se navikle na novi način života. Najstarija ćerka kaže da je malo u početku bio problem jezik, ali se brzo uklopila, odlično govori srpski, mnogo voli istoriju i geografiju, i kaže da ima mnogo drugova i drugarica. Marija je početkom godine bila u domovini, ali niko od njenih još joj nije dolazio u goste. Sada čeka da joj stigne suprug na godišnji odmor, a čeka i još jedno dete pošto je na putu prinova. Inače, poznato je da kod nas, uglavnom, i ne ’’cveta’’ ljubav između svekrva i snaja, ali kod Marije nije takva priča.

– Sa njom sam baš zadovoljna. Marija je dobra domaćica, gaji decu, sve kuva, mesi, održava kuću, obavlja sve poslove. Inače, pogledaj dvorište, sve je na svom mestu, tu se odmah vidi kakva je žena, ako joj je dvorište uredno takva joj je i kuća – kaže ozbiljno Marijina svekrva Slobodanka Marković koja živi nedaleko od nje pa grli snaju za zajedničku fotku.

Na kraju srpska snajka iz Afrike reče da sluša našu muziku, najviše joj se sviđa “onaj sa kikicama“, a uz pomoć dece seti se da to je Rasta.

Izvor: kurir.rs