Zašto Srbi kažu da bugarsko more nije more i jesu li u pravu?

U Bugarskoj opušteno možete na Crno more ako imate negativan PCR test ne stariji od 72 sata. Cene su povoljne, blizu je i priziva turiste prostranim plažama. Mnogi će tu priliku u startu odbiti, jer tvrde da „bugarsko more nije more“.

Jedne godine sam s društvom letovala u Nesebaru. Zaintrigirao nas je divan stari grad-muzej na ostrvcetu gde smo i bili smešteni, iznenadilo nas je koliko smo u startu jeftino prošli s prevozom i sobama, nije bio problem ni da se pantomimom sporazumevamo s domaćinima, i s nestrpljenjem smo pojurili na veliku plažu Sunčevog brega kako bismo se s bugarskim morem susreli u punom sjaju… Teško je opisati razočaranje tim susretom.

Voda koja je izdaleka delovala tirkizno, zapravo je bila mutnjikava i prekrivena nekakvim algama koje se lepe za vas dok plivate. Bila je neobično topla za more. Nije bila slana, niti je mirisala kao more. U svakom slučaju, jedino to prostranstvo podsećalo je na more, ako ne računamo neke male meduze s kojim smo se “jurili” sledećeg dana.

Nakon toga više nismo dolazili na tu plažu, nego smo se kupali na nekoj maloj blizu našeg smeštaja, koja je uglavnom bila prazna, a voda čistija, dok nismo saznali da se tu niko ne kupa jer je u blizini kanalizacija… Daleko od toga da nam je premijerno letovanje u Bugarskoj propalo, vratili smo se sa mnogo smešnih i uzbudljivih priča, ali doživljaj Crnog mora je do daljeg odložio povratak u ovu zemlju. Bar što se mene tiče. A, koliko čujem od prijatelja, kolega, i čitam po forumima, i mnogi drugi dele taj utisak, što je i glavni razlog zbog kojeg bugarsko more ne smatraju “pravim morem”.

No, ima i ljudi kojima ne smetaju alge i neuobičajena boja mora, kojima čak odgovara što nije mnogo slano, jer ih “ne pecka so kad izađu iz vode”. Uostalom, sve je to priroda – nizak salinitet je posledica velike količine slatke vode koja utiče u Crno more, na čelu sa dunavskim slivom, a alge nisu prisutne uvek i svuda.

S druge strane, većina hejtera bugarskog primorja svoju ocenu bazira na poseti samo jednom mestu, i to po pravilu nekom od najpoznatijih letovališta, a čini se da Bugarska ima da ponudi i mnogo više od toga.

Budući da je ova zemlja otvorila granice za turiste koji dolaze iz Srbije uz negativan PCR test ne stariji od 72 sata (u slučaju tranzita test nije potreban), neki svakako Crno more prepoznaju kao bolju varijantu od letovanja u Albaniji, gužvanjca u Neumu ili raznoraznih “srpskih mora”, a možda i kao priliku da poprave prve utiske. U tom slučaju, ne bi bilo loše da pažljivije biraju destinaciju.

Sunčev breg je najveće i najpopularnije letovalište bugarskog primorja sa 5 km dugom, peščanom plažom, a posebno se preporučuje mladima jer nudi mnoštvo zabavnih sadržaja i šaren noćni život. Porodice radije biraju obližnji Nesebar ili letovalište Zlatni pjasci, smešteno u blizini Varne, najvećeg primorskog grada i najznačajnije luke Bugarske. Dok Zlatni pjasci važe za jedno od najskupljih mesta, u Varni navodno možete proći najjeftinije – na raspolaganju vam je gradska plaža, a taj grad je i sjajna polazna tačka za razne izlete.

Stariji turisti, kao i svi oni koji žele da pobegnu od gužve, pozvani su u odmaralište Sveti Konstantin i Elena, nekadašnju banju sa finim parkovima i skromnijom plažom. Sozopol, čini se, nije toliko popularan među srpskim turistima, mada pokriva različita interesovanja – s jedne strane velikim peščanim plažama, a s druge interesantnim starim gradom s autentičnim drvenim kućama.

Avanturisti bi mogli da nađu odmor po svojoj meri u manje poznatim mestima raštrkanim po obali, kao što je seoce Ahtopol, u kojem se more grli s planinom, Kiten omiljeno među kamperima ili poluostrvce Pomorje koje neki porede s Havajima.

Izvor: nova.rs