Zajedno smo 9 meseci i tek sad sam saznala nešto o njegovoj porodici, ježim se

Zajedno smo otprilike devet meseci, zajednička prijateljica nas je upoznala, ali tek sada sam saznala da ima tako izopačenu porodicu, poludum kad se setim.

U početku je sve bilo u redu, veza kao i svaka druga veza, ali svakim danom je postajala sve gora i gora. Jednog dana pozvao me je na porodično slavlje kod njega. Dobro sam se provela, ali nisam bila svesna da u njegovoj porodici ima pravih psiihopata, sve do trenutka kada sam morala da krenem kući.

Moj dečko je popio više nego što je trebalo, pa mu majka i otac nisu dozvolili da uzme auto i odveze me kući. Njegov brat je uzeo ključeve od kola i krenuli smo, a bolje da nikad s njim nisam sela u autu.

Nisam ni slutila da je takav psiho, ali negde usput, vozeći zaobilaznim putem, skrenuo je negde u meni nepoznatom pravcu i parkirao u šumarku pored puta. Počeo je da me prisiljava na odnos sa njim, bila sam uznemirena i uplašena. Branila sam se koliko sam mogla, jer naravno da to nisam želela, a onda mi je uhvatio ruke i počeo da mi pret. Rekao je da će ukoliko ne pristanem, da me izbaci iz auta i ostavi u šumi.

Bez razmišljanja sam istrčala iz automobila i počela da trčim. Mislila sam da će da me prati, ali on je samo upalio auto i otišao.

Hodala sam satima u mraku, bila sam veoma uplašena, a negde pre izlaska sunca izašla sam na glavni put i pozvala taksi. Zvala bih ranije, ali nisam znala gde se nalazim.

Istog dana sam raskinula s momkom, nisam mu ni rekla zašto, jednostavno ne želim da imam nikakve veze sa tim pacijentima. Verovatno moj dečko nije takav, ali ko zna šta bih sve doživela od njegove porodice da sam nastavila s njim. Ima toliko drugih momaka, da ne želim da rizikujem svoj život.