Poslednja nedelja Velikog Vaskršnjeg posta zove se strasna ili velika nedelja i strogo se praznuje i posti, i trebalo bi je provesti u strogom molitivi i pokajanju. A evo kakvi vas sve pravoslavi običaji očekuju, koji u dom donose blagostanje i mir.
Strasni ili veliki ponedeljak je dan kada počinje sedma nedelja posta, koja se naziva velika ili strasna nedelja. Po crkvenom predanju ova sedmica je dobila zato što je u ovoj nedelji Isus Hristos učinio velika dela. Isus je pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime mu je otvorio put ka raju.
Ova nedelja je takođe radna, jer se u njoj vrše pripreme za najveći praznik, Vaskrs, kada se ništa ne radi.
Strasna nedelja se razlikuje od cvetne po tome što ne sme da se čuje pesma niti da se igraju kola. Razlog za to je Isusovo stradanje koje će se desiti na Veliki petak. U ovim danima se iz tog razloga, ljudi posebno posvećuju dobrim delima.
Na strasni ili zavaliti utorak je post veoma strog, što znači da se tokom strasnog utorka okusi nešto sasvim malo poput vode ili kafe. Na ovaj dan se strogo postilo, jednom u toku dana može da se okusi nešto malo poput vode ili kafe. Čak je i stoka bila izložena postu.
Velika sreda
Na ovaj dan je bilo zabranjeno da žene šiju, baš kao i u cvetnoj nedelji. Ljudi su nastojali da na ovaj dan stoku obezbede hranom, kako bi se u predstojećim danima posvetili običajima za prazničnik.
U pojedinim mestima u Srbiji farbanje uskršnjih jaja ostavlja se za ovaj dan. One kuće koje su u žalosti takođe farbaju jaja ali ih boje u crno i nazivaju se kaluđeri. U Negotinskoj krajni čupao se biljka burijan za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodnoj medicini.
Četvrtak je u potpunosti posvećen ratarstvu. Zabranjeni su svi radovi osim sejanja bostana. Verovalo se da će ako se poseju lubenice na ovaj dan, biti napredne. Na ovaj dan, žene išle na reku gde su palile sveće, koje su pričvršćivale na malim daskama, i puštale ih niz vodu.
Veliki petak
Prem jevanđelju, na veliki petak se desilo veliko stradanje Isusa Hrista, koje se još i naziva iskupnina, jer je Isus time iskupio ljudske grehe. Veliki petak se naziva i “petak stradanja”, a podrazumeva najstrožiji post.
Na ovaj dan, i danas, farbamo uskršnja jaja, ali postoji i niz običajnih radnji. Jedan od običaja, u leskovačkoj Moravi, je da se stočnoj hrani doda crveno jaje, kako bi stoka napredovala. U nekim krajevima, na ovaj dan, se ide u lov na rakove, dok se negde love zečevi za čiju se krv smatra da ima delotvornu moć kod nerotkinja. U banatskim selima bio je običaj da se u crkvama čuva Hristov grob. Uglavnom su to radili muškarci koji su završili vojsku, a smenjivali su se sve do Uskrsa.
Ponegde se i u subotu farbaju jaja. Crvena boja se najviše koristi pri farbanju i oslikavanju jaja zbog verovanja da su jaja, u trenutku Isusovog vaskrsnuća, postala crvena.
Na veliku subotu se mesi uskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Ovaj kolač je ukrašavan i jajima od kojih se jedno, belo, stavlja u sredinu, a njima se, na Uskrs, deca međusobno daruju
Vaskrs se smatra najvećim od svih praznika. Prema jevanđelju, Isus je izdahnuo na Veliki petak, razapet na krstu. Na Vaskrsu počiva i sva osnova hrišćanske vere i nada svih živih u vaskrsnuće.
Vaskrs je trodnevna svetkovina, koja se osim u nedelju obeležava i u ponedeljak i utorak. Na sam dan ovog “praznika nad praznicima”, običaj je da porodicu i prijatelje pozdravite sa “Hristos vaskrse”, a oni vam odgovaraju “Vaistinu vaskrse”!
Izvor: stil.kurir.rs