Vuk Drašković o sudbini Srbije: Lažu nas da Kosovo nije izgubljeno i da će ga Rusija braniti

Lider Srpskog pokreta odnove Vuk Drašković u intervjuu za portal Espreso, otkriva i šta je rekao predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, da li je još uvek aktuelna podela u Srbiji na Istok i Zapad, kao i šta se dešava sa Kosovom i Metohijom.

Vuk Drašković se osvrnuo i na današnju situaciju u Srbiji. On je upravo kroz prizmu demonstracija tog 9. marta 1991. godine za koje kaže da su neponovljive sagledao i aktuelnu situaciju oko Kosova, podela na Rusiju i Ameriku, na komunistički režim, službe i mnoge druge stvari.

Drašković za Espreso kaže da za Srbiju nema drugog puta „ako se ne vrati na tračnice Zapada“.

Vuče, šta se dešavalo posle demonstracija 9. marta?

– Prvi put od 1918. godine, dakle od stvaranja Jugoslavije hrvatski secesionizam i srpski etatizam imali su isti cilj. Jugoslaviji nije bilo spasa i zemlja ulazi u krvavu kaspnicu iz koje izlazimo, evo vidimo kako izlazimo. Međutim i na ruševinama Jugoslavije nastavlja se borba između Istoka i Zapada. Ta borba je dramatično nastavljena, izgledalo je da će nakon poraza od NATO i gubitka Kosova zlo biti poraženo. Međutim ni tada se nije Srbiji dogodila ta sreća i nije zemlja okrenuta na tračnice Zapada. Zašto? Zato što su demokratske snage – DOS u jednom savezu sa DB Slobodana Miloševića i sa komandantima njegovog režima pripremajući Miloševićev krah istovremeno se dogovorili i SPO. Tako da su u pobedu tada ušli bez odlučujuće snage koja bi zemlju gurala na tračnice Zapada, koja bi tražila korenito rušenje Istočnog poretka, a ne samo uklanjanje jednog čoveka Slobodana Miloševića i tada su izdati svi ciljevi 9. marta.

Da li je došlo do novog preokreta u Srbiji?

– Jeste, 2012. godine dolazi do novog izbornog preokreta ali i do preokreta u strateškim ciljevima novih pobednika.

Koji su to ciljevi?

– Više ti ciljevi nisu bili ni Velika Srbija, nije bila ni majka Rusija, ni antizapad. Za strateški cilj proglašeno je članstvo u EU i okretanje zemlje ka Zapadu.

Da li je zato SPO dao podršku tom programu i Vladi?

– Tako je. Izgledalo je da će napokon biti postignut sporzum sa kosovskim Albancima, da će taj Kosovski čvor biti raspleten. Izgledalo je da smo konačno na pragu zapadnog svitanja. Opet na nesrću na to svitanje navukli su se Istočni oblaci. Neočekivano je došlo do drame u Ukrajini koja će proizveti sukob između Rusije, EU i SAD. Bili smo u predvorju obnove Hladnog rata i počela je borba bez rukavica za svere uticaja. Tada su stratezi u Moskvi markirali Srbiju kao prepreku koja će biti brana opasnsti da ceo Balkan ne padne u ralje Zapada. Onda su na Briselski sporazum i na pregovore survali kosovsku stenu. Odjednom je Srbija zasuta Srbiji dragimi slatkim neistinama da Kosovo uopšte nije izgubljeno, da Srbija ima suverenitet na Kosovu, da joj ga čuva Rusija i da je izdaja ići na Zapad i u EU bez Kosova. Prpaganda je pokrenula žestoku kampanju i danas vidimo da je stepen antiameričkih strasti koje se graniče sa mržnjom veći nego u vreme NATO bombadovanja Srbije.

Šta je produkt toga?

– Narastaju kao pečurke nekakve stranke, nekakva udruženja koje zahtevaju da se podiže zid prema Zapadu i da se država okrene vojnom i ekonomskom savezu s Moskvom, jer nam eto po njima Amerika i Evropa otimaju Kosovo, a nije ga Milošević izgubio, on ga je odbranio, a Rusija ga brani. To kod ogromne većine naroda, ubeđen sam pije vodu, mada polako protokom vremena shvatiće tu neistinu.

Šta je onda rešenje?

– Ja se nadam tom konačnom ishodu da će napokon pobediti to strateško opredeljenje 9. marta – Srbija na Zapadu. Ovako se ne može više, jer nam zemlja počinje da liči na onog Buridanovog magarca razapetog između dva plasta sena Istoka i Zapada, a ne prilazi ni jednom ni drugom.

I na kraju lipsava gladan?

– Tako je. Znate, u tom tumaranju nama se Srbija prazni. Umnožavaju se opustela Kosova i novočarnojevići. U pitanju su stotine hiljada novih ljudi koji odlaze iz zemlje.

Uglavnom mladi?

– Tako je, odlaze, a gde odlaze? Na Zapad odlaze. Ne odlaze ni u Burundi, ne odlaze ni u Surinam, ni u Palau, ni u neke nove strateške prijatelje Srbije. To je jedna politika koja ne vidi opasnost od katastrofe da ostanemo bez naroda.

Podržali ste Aleksandra Vučića na tom evropskom putu?

– To je najvažnije.

Da li ste sve ove stvari rekli Vučiću?

– Naravno da smo razgovarali o tome, ne bih sada išao u detalje, ali on je svega toga svestan. Danas je jako rizično zalagati se za razum i budućnost u ovoj zemlji, za članstvo Srbije u EU, NATO i eto za Srbiju na Zapadu. Ja znam da svaki političar rizikuje koji to govori, znam i da će na vašem portalu toliko strela lažnih, otrovnih odapeto na mene zbog ovih reči. Ali najviše rizikuje u Srbiji danas onaj političar koji neće da rizikuje. To je Šarl de Gol rekao. Najviše rizikuje onaj koji neće da rizikuje. Znači da treba povući hrabar potez koji je u državnom i nacionalnom interesu. Većina naroda ne zna u ovom trenutku šta je državni i nacionalni interes. Ja onda postavljam pitanje: „Zašto ti koji znaju šta je nacionalni interes pitaju one koji to ne znaju?“ To su opasne manipulacije sa fatalnim ishodima. I Milošević je pred NATO bombrdovanje posegnuo za manipulacijom – referendumom koji se nije mogao odbiti. Pitao je građane Srbije smemo li i kada dozvoliti da jedna strana čizma stupi na tle Kosova i Srbije?

To je bilo skidanje odgovornosti?

– Ma i zavođenje ljudi. Kaže narod ne sme, a na kraju šta se desilo? Ishod tog referenduma njemu je dao argument da odbije kompromis koji je bio u našu korist, tokom pregovora u Rambujeu.

Izvor: espreso.rs