Vrtić je skoro džabe, školovanje besplatno, a šef te opominje da imaš 4 nedelje godišnjeg: Miljkovići ne bi menjali Švedsku ni za šta

Snežana (33) iz Beograda imala je šefovsku poziciju i dobru platu, ali čim je dobila dete, ona i muž Zlatko su znali da u Srbiji ne žele da nastave porodični život. Spakovali su kofere, kupili kartu u jednom pravcu i otišli u daleku Švedsku.

Švedska inače vapi za radnicima, plate su navodno „boli glava“, a sudeći prema spisku deficitarnih zanimanja, Šveđani su „u škripcu“ sa čak 72 zanimanja koje mogu popuniti radnici poreklom iz stranih zemalja, a koji ne poseduju pasoš Evropske unije.

Toj skandinavskoj zemlji najpotrebniji su IT stručnjaci, radnici zaposleni u prosveti, građevinari, lekari, medicinsko osoblje i fizički radnici. Najviše su plaćeni lekari – mesečno do 5.000 evra.

Sagovornica lista već godinu i po dana živi i radi u toj zemlji i ono što za sada može da kaže, to je – da ne želi ovde da se vrati. Ovo je njena priča o tome kako izgleda život u Švedskoj, kako se tamo dolazi do posla i kakav je odnos prema radnicima.

– Radila sam u jednoj internacionalnoj banci skoro šest godina. Bila sam na šefovskoj poziciji i imala dobra primanja, a onda sam dobila dete. To je bila prelomna tačka, i suprug, koji je inače bio oficir u našoj vojsci, i ja smo odlučili da život nastavimo „preko“ – priča za list Snežana koja je svoju šansu za bolji život pronašla u Geteborgu.

– Kada me neko danas pita kako i kada sam poslala svoju aplikaciju za automobilsku kompaniju, ja se ne sećam, jer sam toliko aplikacija slala da sam zaboravila na to – priča Snežana, koja je inače poslove ekonomiste tražila i isto vreme i u Finskoj, Norveškoj, Nemačkoj, pa čak i na Novom Zelandu.

Prošlo je, kaže, dosta vremena od apliciranja do trenutka kada su se oni njoj javili.

– Selekcija je izvršena kroz nekoliko krugova. Prvo sam radila testove ličnosti i inteligencije, pa skajp intervju sa komisijom pa odlazak u Geteborg na testiranje gde su nas „bacili u vatru“… Imali smo prilike da rešavamo zadatke sa kojima ćemo se potencijalno susretati na poslu. Dva meseca kasnije, odlaze za Geteborg.

– Tokom spremanja za put činilo mi se da je sve u redu i da sam potpuno spremna, ali onda je došao momenat odlaska. Taj trenutak na aerodromu, to je najveći šok. Iako ste uvereni da je sve pod kontrolom i da će sve proći glatko, dođe momenat kada shvatite da idete i da tamo negde nema porodice na koju možete da se oslonite, prijatelja kojima možete da se obratite, bićete potpuno sami, a tamo je sve drugačije… – priča nam Snežana.

Iako se njena porodica u Geteborgu i dalje ne oseća kao kod kuće, Švedska kao zemlja im se jako dopada. Zbog činjenice da švedski poslodavci sa posebnom bojaznošću brinu o svojim radnicima i njihovim porodicama, Snežana ima jasan odgovor na pitanje da li bi se vratila u svoju domovinu.

– Ne! Zaposlena sam u firmi koju iz godine u godinu proglašavaju za najboljeg poslodavca u Švedskoj i koja ima jako veliki standard po tom pitanju. Bez obzira na to da li ste na visokoj poziciji ili ste običan zaposlen, vi ste tamo potpuno zaštićeni. Tačno znate šta je vaš posao i ne radite za petoro, kao što je to slučaj u Srbiji, gde vam još kažu da niste dovoljno produktivni. Tamo je svaki prekovremeni sat plaćen, kao i svaki odmor. Ako ne želite da uzmete četiri vezane nedelje odmora godišnje, vaš šef mora da vas opomene i kaže vam da je vaše sindikalno pravo da uzmete taj odmor – objašnjava Snežana i dodaje da poslodavci imaju zakonsku obavezu da obave razgovor sa zaposlenim, da jednom godišnje izvrše korekciju zarade, naravno naviše, a ako vama ne odgovara povećanje možete se obratiti svom sindikalnom predstavniku… Tamo je sindikat bog…

Snežana kaže i da ta zemlja pruža potpunu zdravstvenu zaštitu, kao i da njihovo dete ide u vrtić po simboličnoj ceni.

Vrlo često stigne je nostalgija pa joj fale porodica, prijatelji, a u drugoj trudnoći i srpska hrana!

U Švedskoj se vrtić simbolično plaća, a školovanje koliko god da traje, potpuno je besplatno. Takođe, svako dete dobija dečiji dodatak bez obzira kolika primanja imaju roditelji. Ne morate čak ni sami da ga tražite, država vam to po automatizmu dodeljuje. Čim dobijete lični broj dobijete pravo na potpunu zdravstenu zaštitu.

Poseban je i način na koji se polaže vozački ispit jer tokom polaganja ocenjuju vozite li na način da vožnjom što manje zagađujete okolinu. za naše iseljenike novina je i recikliranje plastike za koje se dobija novac pa i tako može da se zaradi preko plate.

Izvor: kurir.rs