Vozač kamiona Dragoljub nakon 30 godina za volanom: Uz sve nedostatke, na jednu stvar se ne mogu žaliti

Vozač kamiona sam 30 godina. Dok sam bio na odsluženju vojnog roka, počeo sam da vozim, a zatim sam nastavio u državnoj kompaniji.

U početku sam se vozio u svom rodnom gradu i okolnim gradovima, ali nakon propasti kompanije posao sam morao da potražim negde drugde – počinje Dragoljub.

Od tada sam promenio nekoliko poslova kao vozač, ali najduže sam se zadržao na sadašnjem. Radim u privatnoj kompaniji koja uvozi i izvozi građevinski materijal u susedne zemlje.

U ovoj kompaniji sam već 13 godina i iako posao vozača nije za potcenjivanje i lak, mogu da kažem da sam prezadovoljan. Zato sam i ostao ovde toliko dugo.

Počev od plate, šefova, kolega, nemam na šta da se žalim. Kad god mi je trebala pomoć, pomagali su mi. Ne kažem da nikada nije bilo problema, jer svuda postoji nesporazum između kolega, ali sve smo kao ljudi rešavali.

Šefovi su vrlo otvoreni ljudi, nema šta. Iako su veoma bogati, nisu tvrdoglavi i uvek imaju prijateljski pristup prema zaposlenima. Kad god bih zatražio pomoć, uvek bi imali razumevanja i priskakali bi u pomoć.

Nravno, oni takođe zauzvrat očekuju rad i odanost od mene. Ako postoji problem sa kamionom, odmah mi pošalju kolegu ili majstora, bilo da sam u zemlji ili u inostranstvu.

Pogotovo sada u ovo vreme virusa kada za nas vozače nije bilo pauze, pokazali su svoju humanu stranu. Čak i u kriznim vremenima moramo da radimo, pa su nam šefovi obezbedili kvalitetnu zaštitnu opremu i dezinfekciona sredstva.

Od mnogih kolega sam čuo da njihove kompanije nisu tako postupile ili su im dale 1 do 2 maske i to je to. Čak i ako ne radimo u istoj kompaniji, svi se mi vozači kamiona poznajemo i pozdravljamo kao kolege.

E, to je prednost moje profesije, u svakom gradu i državi u kojoj voziš imaš kolege i prijatelje. Loša strana ovog posla je što ste dugo odvojeni od porodice.

Ne stižete da u potpunosti pratite rast i razvoj svoje dece, ženu retko viđate, ali šta da radite, morate nekako da zaradite. Takva je moja profesija … hajde još malo da izdržim pa ću u zasluženu penziju, pa ću ako Bog da, moći da nadoknadim izgubljeno vreme.

Ipak, iz sadašnje perspektive, da mogu da se vratim u prošlost, baš iz tog razloga ne bih izabrao da budem vozač kamiona. Vidim da mnogi dečaci od malih nogu imaju strast prema velikim kamionima, posebno ako u porodici imaju vozača.

Moja oba brata su se penzionisanli kao vozači, jedan od bratanaca je takođe vozač. Nekako je ta profesija ušla među nas iako je zaposlenje svih bilo slučajno, zbog velike potražnje za vozačima.

Svakako, dobro zarađujete, pogotovo ako vozite za stranu kompaniju. Nažalost, mnogo puta se dešavalo da za rođendane, proslave, pa i za Božić zaglavilm van zemlje i u tim trenucima mi je najteže.

Svako želi da bude sa svojim porodicom i da zajedno slave. Međutim, svaka profesija ima svoje dobre i loše strane, pa tako i šoferska. Ipak, zaradu svi stavljaju na prvo mesto prilikom odabira profesije, a zatim sve ostalo.