(VIDEO) POLA VEKA KASNIJE, OVAJ SLUČAJ I DALJE BUDI VELIKU PAŽNJU: Smrt prvog čoveka u svemiru je još uvek državna tajna!

Nezvanično, Jurij Gagarin poginuo je u svom avionu pokušavajući da izbegne meteorološki balon. Ali je u stvarnosti smrt prvog čoveka u svemiru i 50 godina kasnije obavijena velom državne tajne.

Ujutro 27. marta 1968. Jurij Gagarin pripremao se u moskovskoj vojnoj vazdušnoj luci Škalovski za rutinski trenažni let svojim Migom-15, priseća se njegov tadašnji kolega, takođe kosmonaut Vladimir Aksionov.

„Pošto je moje poletanje bilo zakazano sat vremena kasnije, Jurij i ja smo bili na pregledu kod istih lekara i slušali istu vremensku prognozu“, rekao je Aksionov.

Aksionovu, koji je tada imao 34 godine i bio je Gagarinov vršnjak, let je, međutim, otkazan. U to vreme Gagarin i njegov kopilot Vladimir Serjožin više nisu odgovarali na radijske pozive. Helikopteri su krenuli u potragu čim je dojavljeno da je 65 kilometara od aerodroma pronađena olupina aviona. Gagarinovo telo pronađeno je narednog dana.

Sergej Kravčinski, danas 74-godišnjak, a tada mladi graditelj svemirskih brodova, seća se kada je čuo vest.

„Čuli smo krik u hodniku: Momci, Gagarin je mrtav! Bio je to šok, žene su plakale“, rekao je. Prvi put u istoriji SSSR-a proglašen je dan žalosti za osobu koja nije bila šef države.

Formirana je istražna komisija o Gagrinovoj nesreći, a njeni zaključci iznenadili su gotovo sve. Po tadašnjoj zvaničnoj verziji, Gagrin i Serjožin nastradali su posle naglog manevra na koji ih je prisilila „promena situacije u vazduhu“ i uzrokovala pad letelice.

„Izveštaj komisije ima 29 svezaka i ništa od toga nije objavljeno. To je podstaklo kolege i stručnjake na vlastite nezavisne istrage“, kaže istoričar sovjetskog svemirskog programa Aleksandar Gluško.

U to vreme kružile su najluđe glasine o smrti prvog čoveka u svemiru: ubili su ga po naredbi vrha Kremlja ljubomornog na njegovu popularnost, leteo je pijan, oteli su ga vanzemaljci.

Godine 2011. povodom obeležavanja pola veka od Gagarinovog leta u svemir, Kremlj je objavio da se famozna fraza o „promeni situacije u vazduhu“ zapravo odnosila na naglo izbegavanje atmosferske sonde, i da su Gagarin i Serjožin pritom izgubili kontrolu nad avionom. Ali se i dodaje kako je to „jedan od mogućih razloga“.

„Jedan od mogućih razloga? To ne znači ništa. Neki dokumenti iz tog doba jesu deklasifikovani, ali među njima nije nijedan iz onih 29 svesaka istražne komisije“, komentarisao je Gluško.

On smatra da zagonetka oko smrti Gagarina služi tome da se „sakriju promašaji i disfunkcionalnosti sovjetskog svemirskog sektora“, koji je tada bio simbol uspeha SSSR-a i cele države.

„Moji su roditelji uvek govorili da je Gagarin poginuo jer se napio“, kaže Aleksander Volodko, policajac iz Novokuznjecka koji je posetio Muzej svemirskih osvajanja u Moskvi.

ođen godinu dana posle Gagarinove smrti, želio bi da se „konačno sazna istina“.

Postoji i još jedna verzija Gagarinove pogibije iza koje stoji kosmonaut Aleksej Leonov, ali je nije spominjao pre raspada SSSR-a 1991.

Leonov je bio član istražne komisije i tvrdi da je jedan „suhoj“, koji nije trebalo da bude u blizini Gagarinovog Miga-15, presekao put njegovoj letelici i izbegao je za jedva 20 metara. Gagarin je uleteo u vrtlog i nije mogao da se spasi.

„Video sam dokumenta koji potvrđuju tu tezu“, rekao je Leonov (83) prošle godine.

Jurij Gagarin je 12. aprila 1961. u letelici Vostok 1 sa kosmodroma u Bajkonuru na jugu Kazahstana poleteo u svemir. Nije bilo odbrojavanja u kasnijem američkom stilu, pa je Gagarin svoju spremnost trenutak pre lansiranja iskazao slavnim usklikom „Idemo!“.

Puls mu je bio 150. Gagarin se u Zemljinoj orbiti nalazio na visini od 302 kilometra i putovao je brzinom od gotovo 29.000 kilometara na sat. Nakon pet od ukupno 108 minuta leta izgovorio je prvu rečenicu: „Vidim Zemlju, veličanstvena je“.