Vežite sina pupčanom vrpcom do 40 godina i recite mu da nikada neće naći ženu kao majku

Svi se pitamo kao da smo pali s Marsa, kako u društvu ima toliko defektnih ljudi. Odrasli koji ne znaju da skuvaju jaje. Krevet ne znaju da nameste.

Oni ne znaju gde je levo a gde desno. Izgubljeni u prevodu, svetu i životu, ali su zato puni arogancije kojom maskiraju lažno samopouzdanje.

Ne mogu da kupuju u prodavnicama, znate, nerviraju ih redovi na kasi. Ne mogu da plaćaju račune u banci, znate, penzioneri su dosadni.. ili im je toplo pa ne mogu da izlaze. Nemaju vremena za gubljenje.

Zapravo, nema vremena ni za šta – da skuva kafu, pripremi doručak, plati račune, pomogne u čišćenju nečega kod kuće? – Ne može to, pa to nije muški posao.

U kući su ponosni na njega. Uramili ga u tih 30 kvadrata.

„Vidi ga, lepotan majkin. Imam najlepšeg sina”. Mislite da je lepota znak sposobnosti. On jadnik je za život nesposoban.

Vođen idejom da „mama sprema, tata radi“, najviše što može da uradi je da čačka nos i gleda u telefon. Važno da je mami lep i da ona može stalno da govori „ne znaš koliko se devojaka muva oko njega“.

Bravo, mislim bra – vo! Nikada nemojte preseći tu nevidljivu pupčanu vrpcu, ne bar do 40. godine. Neka lepotan uživa, ali mu poručite da nikada neće naći ženu poput majke. Majke koja ga pere, pegla, koja mu namešta krevet, iako je „skucao“ 28 godina.

Pravi mu kolače i palačinke u bilo koje doba noći, jer „znate kad se vrati umoran od izlaska, da ima šta da jede“.

Umoran, kao da ide da kopa.

Mama u međuvremenu ima problem s kičmom, hronično umorna i nesposobna da spava bez pune šake lekova. Ali on kategorično odbija da se dovede u red, da preuzme odgovornost, da počne da pomaže.

Ne, muškarci ne bi trebalo da se upuštaju u ženske poslove, neka lepotan spava preko vikenda, neka se odmara od izlaska, dok ona pokušava da namesti zavese, očisti kuću i napravi 16 različitih ručkova, da ispunjava želje svima po kući.

A sutra neće naći ženu poput mame. Sigurno ne. Jer u stvari on ne traži ženu, već majku i sluškinju.

2 u 1, moćan hibrid koji će da ide za njim i da čisti. A on će da se vadi na umor, koliko radi, koliko novca donosi kući i doprinosi (kao da žena ne ide na posao) i nastaviće da se vadi na muško-ženske obaveze, jer to nije njegov posao, i na kraju će da „ ispali“ najjači argument: Nikada nećeš da budeš kao mija mama!

Zaista nećeš biti kao mama. Tako poslušna, drhtava i uplašena žena. Nećeš biti poput mame, majke decenije i ovog veka, koja je večna žrtva za sve kod kuće, koja žrtvuje svoje zdravlje i izgled i živce i slobodno vreme za njega – da maminom lepotanu sve bude servirano na tacni.

I, istine radi, nisu samo današnji muškarci takvi. I „princeze“ koje ne rade ništa, one koje s ponosom izjavljuju da „drugi rade za mene“. Neko će baš da se usreći takvom lutkom koja samo trepće?

Lutka koja nije pročitala 2 knjige, ali zna kako savršeno zalepiti veštačke trepavice. Lutka koja ne zna kako da složi odeću, ali tačno zna gde ima popust i koliki je i vraća se kući sa 16 kesa u rukama.

Lutka koja se užasava mirisa prženog luka i koja će pre da ostane gladna nego da ustane i sama spremi nešto.

A onda se pitamo kako je društvo postalo tako defektno, kako ljubavne veze pucaju, kako su se brakovi i zajednice raspale. Svuda možete da vidite odrasle, neostvarene ljude koji će udariti u banderu i reći dobar dan.

Kako tridesetogodišnjak predaje telefon majci da nešto pita u njegovo ime, kako je otac prinuđen da ide do banke da plati, jer ova princeza ne može sama da popuni i plati.

Ne treba se čuditi. Nastavite da im služite, mazite ih i brinite o njima zauvek, sve dok se konačno ne stopimo u jedno i ne postanemo potpuno i krajnje nesposobno društvo.