Verovanje Srba za sve one koji su rođeni u julu: Najviše sreće imaju u avgustu, a evo čega se moraju dobro čuvati

Dok nisu čuli za Julija Cezara i rimski kalendar, Srbi su ovaj mesec zvali gorešnjak, žarki, žetvar, srpanj.

Osobe rođene u ovom mesecu biće sklone dobrim delima, razumne, pravdoljubive i zbog toga omiljene kod poštenih i dobrih ljudi. Kao i samo leto, koje svi vole i u njemu uživaju, i julska deca su voljena i imaju sreće u ljubavi. Brzo se naljute, ali ih ljutina brzo i prođe. Najviše sreće imaće u julu i avgustu, ali narod kaže da treba naročito da se čuvaju groma. Sklone su bolestima grudi i zuba.

Ovo je mesec u kome se sabira glavno, hlebno zrno, po čemu je jul nazvan žitnim mesecom.

Prema narodnom predanju, sveti Petar je, žanjući i noću pšenicu, palio lile da bi bolje video, pa se u spomen toga do danas očuvalo paljenje lila uoči Petrovdana i Ivanjdana. Zapravo je najveći deo svetkovina u ovom mesecu posvećen najvažnijim poljoprivrednim radovima, pre svih žetvi. Jul je mesec najvećih pripeka i nesnosnih žega.

U ovom mesecu su i dvoje od petoro ognjevitih svetaca, kako ih naš narod naziva, i to sveti Prokopije i Ognjena Marija.

Po vatrama koje su nekada paljene po brdima, dajući u noći divan odsjaj, ivanjdanske vatre su nazivane ivanjski kresovi. Zbog ovih vatri je sam sveti Jovan, kum Božiji, nazvan Jovanom Svitnjakom. Jer, ovo je praznik rođenja i to praznik koji je smatran tako velikim da po narodnom predanju i samo sunce na nebu tri puta zastane i zaigra ovog dana u znak poštovanja.

Ovi kresovi, kao i oni petrovdanski, nazivani su u narodu kresovi vinski jer se tada iz predostrožnosti da na letnjoj jari ne sagori rod nije ulazilo u vinograde.

Naime, svaka vrsta diranja i otvaranja zemlje izlagala je jarkom suncu i ono malo vlage što je u njoj sačuvano, a ta isparenja su izazivala plamenjaču.

Stari nazivi za juli

Juli se kod Srba, kao i kod nekih slovenskih naroda naziva još i ilinski mesec, gorešnjak, žarki, srpanj i žetvar, kao i u starosrpskom.

Kod Hrvata se naziva srpanj, a na slovenačkom mali srpanj. Na staroslovenskom i srpskom červen, na staroruskom ćervenj, a kod Čeha červenec. Na ukrajinskom i beloruskom lipenj, slično poljskom lipjec.

Izvor: kurir.rs