Venčali se u tradicionalnoj nošnji: Aleksandra je želela da liči na Oliveru koju je Bajazit bezgranično voleo, a evo koju poruku šalje odelo njenog supruga

Mladenci i svatovske povorke u ovo doba godine nisu retkost. Međutim, mlada nalik na princeze iz srednjovekovnih dvorova i mladoženja u bogatoj crnogorskoj narodnoj nošnji nisu nešto što se na subotičkim ulicama viđa svakog dana. Zbog toga su mladenci Aleksandra Pertič i Miloš Lalatović, koji su se u subotu pred Bogom i ljudima zavetovali na večnu ljubav i zajednički život, odlučili da svoj dan učine drugačijim.

Veseli, nasmejani, zaljubljeni, puni ljubavi prema Bogu i jedno prema drugom. Kada su zakoračili u portu hrama Vaznesenja gospodnjeg u trenutku su sve vratili šest vekova unazad, u vreme kada su se cenile drugačije vrednosti. Da umesto uobičajenih venčanica i klasičnih muških odela obuku tradicionalne odore, ovim mladim ljudima došlo je sasvim prirodno. Oni koji ih poznaju znaju koliko vole i poštuju tradiciju predaka, običaje, koliko su predani veri Hristovoj.

– Haljina je slična onoj u kojoj je princeza Olivera Lazarević, neposredno posle Kosovskog boja, odvedena sultanu Bajazitu. O njenom, ali i životu i sudbini srednjovekovne Srbije naučila sam najviše u manastiru Manasija, gde mi boravi dobra prijateljica. Tamo sam za vreme festivala, tokom kojeg je sve bilo u znaku viteškog vremena, radila kao kustos i trudila se da domaćim i stranim turistima približim jednu veoma važnu epohu, priča novopečena gospođa Lalatović.

– Miloš je takođe okrenut pravoslavlju i čuvanju tradicije, upoznali smo se u hramu Vaznesenja gospodnjeg, a našu ljubav smo na istom mestu i krunisali. Oboje redovno idemo na bogosluženja i mislimo da ako čovek iskreno voli i veruje u Boga, on mu sve usliši. Zahvalni smo mu na ovoj ljubavi.

Mladoženja je talentovani sportista i aktivni učesnik akcija „Svi za Kosovo“ i „Srbi za Srbe“, a pod imenom „Hudi Serb“ stvara pravoslavni rep, a pesme koje sam piše govore o herojstvu našeg naroda, veri, Kosovu…

– Meni je posvetio numeru „Duša moje duše“, koja je i otvorila naše skromno svadbeno veselje. I sve ostale pesme su jako emotivne i nose ozbiljne poruke kojim mladima pokušava da ukaže na istinske vrednosti, ponosno će Aleksandra.

– Ako ne sačuvamo ono što smo mi, našu veru i običaje, našu zemlju, izgubićemo sebe. Svako od nas može da učini nešto da do toga ne dođe.

Izvor: subotica.com