Velike izmene Zakona o radu: Novi propisi predviđaju otkaz za lažiranje zdravstvenog stanja, sankcije i za lekare

Ukoliko budu usvojene izmene Zakona o radu, zaposleni u Srbiji mogli bi dobiti otkaz ako se utvrdi da su lažirali bolovanje. Prema predlogu izmena koje je predložila Privredna komora Srbije (PKS), sa sankcijama bi mogao da bude suočen i lekar koji je bez pokrića radniku otvorio bolovanje.

„Nije loše imati kontrolu nad tim, da se to malo pooštri“, ovako najavu donošenja novog Zakona o radu, u kojem bi mogle biti dopunjene odredbe koje se tiču prava na bolovanje, komentariše Beograđanin Ivica Durać, koji je već decenijama zaposlen u jednom javnom preduzeću.

Dok pojedini sindikati negoduju i naglašavaju da je postojeći zakon dovoljno precizan kada je reč o ovom segmentu, u Uniji poslodavaca Srbije (UPS) kažu da su izmene neophodne, ali da se moraju pažljivo dogovoriti sa svim zainteresovanim stranama.

Šta predlaže Privredna komora?

Kako kažu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, donošenje novog Zakona o radu planirano je do kraja 2021. godine. Taj akt bi, dodaju u resornom ministarstvu, trebalo da bude u potpunosti usklađen s međunarodnim standardima Međunarodne organizacije rada i Evropske unije (EU).

„Zakon će se pripremati u saradnji sa socijalnim partnerima i zainteresovanim stranama, a u skladu sa propisima u oblasti javnih politika. Radna grupa za rad na Zakonu o radu nije formirana, a Ministarstvo za rad nije do sada razmatralo pojedine inicijative u vezi sa sadržinom ovog zakona, već obaveštavalo sve zainteresovane da se po pristupanju izradi ovog zakona iznesu svoje predloge i argumente za iste“, navodi Ministarstvo za rad u pisanom odgovoru Radiju Slobodna Evropa (RSE).

Jedini konkretni predlog za sada je stigao iz Privredne komore Srbije, koja sugeriše da bi u novi zakon trebalo uneti da „ukoliko je u toku jednog meseca procenat zaposlenih koji su odsutni zbog privremene sprečenosti za rad veći od deset posto, poslodavac može da od nadležne zdravstvene ustanove zatraži izveštaj na osnovu kojeg bi se utvrdila osnovanost privremene sprečenosti za rad svakog zaposlenog“.

Za izmene i protiv izmena

„Mi u sindikatu ne znamo zbog čega su toliki napadi na pravo na bolovanje, kada se već u članu 103 Zakona o radu kaže da, ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za bolovanje, on može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu, radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog“, kaže za RSE Dragica Mišljenović, viša savetnica za zakonodavno-pravna pitanja i kolektivno pregovaranje u sindikatu „Nezavisnost“.

„Takođe, u članu 179, koji govori o razlozima za otkaz Ugovora o radu, stoji da poslodavac može zaposlenog da o svom trošku uputi u određenu zdravstvenu ustanovu, koju odredi poslodavac, radi utvrđivanja eventualne sumnje u zloupotrebu prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad“, dodaje Mišljenovićeva.

Takođe, PKS predlaže da, „ukoliko se utvrdi da je došlo do zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad“, poslodavac može da postupi u skladu sa postojećom odredbom člana 179, koji kaže da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, u slučaju da zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.

Ako aktuelni zakon već ima odredbu koja poslodavcu daje mogućnost kontrole i izricanja otkaza za zloupotrebu prava na bolovanje, postavlja se pitanje – čemu menjati ovakav zakonski okvir?

„To zakon kaže, ali nije do kraja rečeno na koji način poslodavac još može da izvrši kontrolu“, kaže Svetlana Budimčević, predstavnica Unije poslodavaca Srbije.

Odsustvo tokom sezonskih poslova

Prema rečima Budimčević, UPS nema podatke o tome koliko je na godišnjem nivou zabeleženo slučajeva lažnih bolovanja, jer je to teško dokazivo.

„I baš iz tog razloga mislimo da treba u zakonu da se precizira, da zaposleni ne bi dolazili u situaciju da zloupotrebljavaju pravo na bolovanje. Poslodavci vode evidenciju o prisutnosti na radu i dešava se tačno kada se porede određene evidencije da se u određenim periodima primeti da veliki broj zaposlenih u istim periodima – recimo tokom sezonskih poslova – odsustvuju sa posla. Oni donose doznake, ali sumnja se, čak postoje i dokazi, i navodi drugih zaposlenih, da ovi radnici nisu bolesni, već da to vreme koriste za obavljanje drugih poslova, koje rade ’na crno’“, kaže ona.

Prošlogodišnje istraživanje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje pokazalo je da je oko 11 odsto ljudi bilo na bolovanju 2017. godine iz potpuno neopravdanih razloga, piše Nova ekonomija.

Da su vrlo česta izostajanja s radnog mesta u vreme sezonskih poslova, kažu i u Privrednoj komori Srbije, međutim u sindikatu „Nezavisnost“ kažu da sve statističke podatke treba dobro proveriti, a i staviti u aktuelni kontekst.

„Postavlja se, s druge strane, pitanje da li taj zaposleni kod poslodavca ostvaruje redovnu zaradu i da li je možda nekad prisiljen da ostvari i tu dodatnu naknadu“, kaže Dragica Mišljenović.

Odgovornost lekara

Privredna komora Srbije predložila je i da se pred Ministarstvom zdravlja pokrene postupak, ukoliko se utvrdi da je nadležni lekar bez osnova izdavao potvrde o bolovanju.

Dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, kaže da se zloupotrebe prvenstveno dešavaju na lekarskim komisijama koje određuju ima li razloga za produženje bolovanja.

„Lekar opšte prakse koji otvara bolovanje na izveštaj specijaliste ili po sopstvenim saznanjima o oboljenju pacijenta nema mogućnost da to lažira ili da njega pacijent laže. Trebalo bi da se dijagnostikom, laboratorijskim nalazima i pregledom od strane svih potrebnih lekara ustanovi da li neko zaista ima razlog za odlazak na bolovanje ili ne“, kaže Panić.

Godišnji odmor isplativiji od bolovanja

U priču o pravu na bolovanje trebalo bi uključiti još jedan aspekt, a to su ekonomski gubici radnika koji su zbog privremene sprečenosti za rad prinuđeni da odsustvuju s posla. Prema članu 115 Zakona o radu, radnik ima pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja do 30 dana, najmanje u visini 65 odsto prosečne plate u prethodnih godinu dana.

O tome svedoči Ivica Durać.

„Moje iskustvo u poslednjih nekoliko godina je takvo da ljudi ne idu na bolovanje, nego uzimaju slobodne dane i godišnji odmor, zbog toga što se mnogo oduzima od plate i ne isplati im se, pa se zato odlučuju na ove opcije“, kaže Durać.

Izvor: blic.rs