Večita dilema je da li jaja treba farbati na Veliki četvrtak ili Veliki petak: Da li znate odgovor?

Poslednja, strasna nedelja, a posebno dani od Velikog četvrtka, sva je u znaku domaćinstva, pripremi ukusne hrane i farbanju vaskršnjih jaja.

U nekim krajevima naše zemlje smatra se da jaja treba da se farbaju na Veliki četvrtak ili Veliki subotu, a da je Veliki petak dan kada ne treba ništa da se radi, i da se provede u molitvi.

Crkva je prihvatila bojenje jaja još u 12. veku a kod nas ta praksa se javlja u 16. veku. Jaja bojena crvenom bojom su starijeg porekla nego ova današnja šarena i prema arheološkim izvorima, pominju se u zagrobnim kultovima kod starih evropskih naroda još od 4.veka nove ere.

Prvi pomen o bojenju jaja na teritoriji naše zelje potiče iz tridesetih godina 16.veka. „U jednom turskom zakonu o saskim rudarima i običajima rudarskim… ima, i ovakva odredba: Kad im bude o rođenju Isaovu i o šarenim jajima… šarena jaja daju knizu…“

Stare tehnike bojenja jaja

Nekada se crvena boja za bojenje jaja dobijala iz biljke broć tj, iz njenog korena, koje je potom bilo zamenjeno varzilom koje se dovozilo iz Brazila, a kasnije je varzilo zamenjeno anilinskim bojama. Zelene boja se dobijala kuvanje koprive ili spanaća. Jaja su se bojila i u čađi. Pogledajte OVDE kako se jaja farbaju uz pomoć čaja.

Čuvarkuća se čuva pored ikone do sledećeg Uskrsa. Veruje se da pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo uskrsnuće, ali i buđenje prirode.

Izvor: espreso.rs