Uporedili smo troškove života u gradovima Srbije – rezultati će vas prilično iznenaditi

Život u manjim gradovima je jeftiniji, ali su i zarade niže, kao i kupovna moć građana, pokazalo je istraživanje „Blica“. Beograd i Novi Sad jedina su dva grada iznad republičkog proseka kada su u pitanju zarade i potrošačka korpa.

Prema istraživanju „Blica“ i zvaničnim podacima, Novi Sad prestigao je Beograd kada su troškovi života u pitanju. Prosečna potrošačka korpa u Novom Sadu dostigla je 79.442 dinara, u Beogradu je ona 74.750, dok je republički prosek 71.350 dinara.

Neto zarada u Beogradu prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosi 67.976 dinara, u Novom Sadu 60.324, dok je republički prosek 55.042 dinara. To znači da je Beograđanima potrebna 1,1 prosečna plata za potrošačku korpu, dok je u slučaju Novosađana to 1,3 prosečne plate.

Kada je Novi Sad u pitanju, zabeležen je poslednjih godina i porast cena nekretnina, čiji se raspon kreće od 1.000 do 1.800 evra po kvadratu, dok je prosek u Beogradu od 1.250 do 1.700 evra. Tako je Novi Sad, ne samo po visini potrošačke korpe, već i po cenama stanova, dostigao prestonicu.

Ognjen Bjelić, pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, kaže za „Blic“ da je indikator životnog standarda stanovništva izražen kroz kupovnu moć građana Novog Sada dugoročno gledano u porastu, ali da se „cene slobodno formiraju i na njihov nivo utiče dinamika tržišta i odnos ponude i tražnje“.

– Ako je tržište dinamičnije i cene moraju biti prilagođene tome. U odnosu na Beograd, Novi Sad je daleko manji grad, ne samo po broju stanovnika, već i po broju aktera iz sveta biznisa, tako da pojedina tržišna kretanja mogu da rezultiraju i skokovitijim rastom cena pojedine robe i usluga, ali ne tako da naruše ukupnu finansijsku stabilnost. Trend priliva stanovništva u Novom Sadu je prisutan već nekoliko decenija, što je i prirodno imajući u vidu činjenicu da Novi Sad svojim položajem, potencijalima i razvojnim mogućnostima ispoljava efekat privlačenja stanovništva. Nema sumnje da grad Novi Sad ima uslove koji zadovoljavaju sve standarde modernog življenja, obezbeđujući neophodan kvalitet života građanima – objašnjava Bjelić.

On dodaje da su stambeni krediti sve povoljniji, pri čemu je kvalitet stanogradnje sve više prilagođen građanima.

– Logično je da u takvom ambijentu cene nekretnina beleže blagi rast, ali ipak ne u meri koja se bitno razlikuje u odnosu na ostale gradove – ocenjuje Bjelić.

Na pitanje „Blica“ šta je to Novi Sad rangiralo tik uz prestonicu, on objašnjava da poslednjih nekoliko godina Novi Sad doživljava dinamičan ekonomski rast na principu održivog urbanog razvoja.

– Veliki broj novih, domaćih i stranih investicija koncentrisan je u Novom Sadu, jer dva važna transevropska transportna koridora, koridor 10 i koridor 7 (Dunavski koridor), čine osnovno obeležje njegovog povoljnog okruženja. Menadžment grada je mnogo uradio na obnovi i izgradnji saobraćajne i komunalne infrastrukture. Novi Sad postaje snažan regionalni centar, prepoznatljiv po urbanom, turističkom i kulturnom imidžu i što je posebno bitno, privlačan za strane investitore – kaže Bjelić.

Što se ostalih gradova tiče, ekonomisti objašnjavaju da život u manjim mestima jeste jeftiniji, ali da se isplati ako je zaposleno više članova porodice, i ako porodica ima svoju nekretninu.

– Ako živite u manjem gradu, manje novca ćete trošiti na prevoz, recimo. Osim te prednosti, ja drugu ne vidim, jer je u manjim gradovima niža i zarada, a svi ljudi imaju iste potrebe, i kada je hrana u pitanju, odeća, obuća, obrazovanje, stanovanje… Prednosti velikog grada su veće šanse da se nađe bolje plaćen posao, nekad i više poslova, a o svemu tome svedoče i migracije ka Beogradu ili Novom Sadu. Sve dok se ne poveća zarada, ne može se reći da je bolje živeti u manjem nego u velikom gradu – kaže ekonomista Petar Veljković.

Kada poredimo cene nekretnina u samom vrhu su Beograd i Novi Sad, a zatim slede i manji gradovi sa nešto nižim prosečnim cenama. Sa sajta Nekretnine.rs, vodećeg portala te vrste, objašnjavaju za „Blic“ da su cene novogradnji i starogradnji drastično različite, i da date primere treba posmatrati kao prosek. Tako objašnjavaju da je prosečna cena, recimo, u centru Niša između 800 i 900 evra po kvadratu.

– Raspon cena može da se kreće od 700 do 1.100 evra u Nišu. U Užicu prosečna cena je oko 770 evra po kvadratu, u Kraljevu oko 730 evra, u Valjevu, oko 620 evra. U Novom Sadu prosečna cena stanova raste poslednjih godina. Prosečna cena stanova na Bulevaru oslobođenja je sada oko 1.400 evra po kvadratu, a raspon se kreće od 1.000 do 1.800 evra, kažu sa sajta Nekretnine.rs.

Cena namirnica drastično varira

Koliko variraju cene namirnica od grada do grada, može se videti na primeru kajmaka i teletine. Kajmak je u Beogradu, Novom Sadu i Nišu 800 dinara za kilogram, u Subotici 1.000, a u Zrenjaninu 1.149 dinara. U Kraljevu, Kragujevcu i Novom Pazaru je 600 dinara. S druge strane, teletina je najskuplja u Nišu i u Sremskoj Mitrovici, 1.199 dinara, dok je recimo u Beogradu 790, a u Novom Sadu 985 dinara.

Izvor: blic.rs