Crnogorska policija još uvek je u potrazi za gospođom koja je 12. aprila, koristeći falsifikovana dokumenta klijentkinje Lovćen banke, sa njenog računa podigla neverovatnih 1,3 miliona evra. Ona je čak dva puta bila u banci sa lažnim dokumentima, a njen pravi identitet još uvek je nepoznat.
Ovaj nesvakidašnji slučaj komentarisali su u jutarnjem programu Kurir televizije novinarka Vijesti Jelena Jovanović, Denis Bećirić, advokat, kao i Prof. dr Zvonimir Ivanović sa kriminalističko-policijskog univerziteta.
„Poznato je da policija u saradnji sa bankom otrkiva kako je neko znao kako se došlo do podataka oštećene kljentkinje. Poznato je, takođe, da je trebalo je da dođe vlasnica novca da se sa njom obavi razgovor, kao i da je njoj nadoknađen novac jer je bio osiguran“, rekla je Jovanović.
Na pitanje kako je javnost u Crnoj Gori reagovala na ovaj slučaj, Jovanović kaže je on uglavnom bio predmet šale.
„Mi smo skloni tome da sve okrenemo na šalu. Prvo ljudi nisu verovali šta se dogodilo jer je to zaista neverovatno. Nije uzeto par stotina evra već više od milion. Onda su posle nekog vremena, aludirajući na sliku žene koja je izvršila prevaru gde ona nosi crni ranac, već počeli da nude brak „ovoj gospođi sa crnim rancem“ i da zbijaju razne šale“, odgovorila je Jovanovićeva.
Bećirić kaže da ovaj slučaj iznenađuje samo količinom novca koji je uzet a da sam način prevare nije novitet kako u svetu tako i kod nas.
„Ovde je samo interesantno to što je izneta velika količina para inače način izvršenja nije nov. To se dešavalo. Ne bih da pravim insinuacije, ali često policija krene od same banke, odnosno, ispituje da li je neko nekome te podatke dao, a da je imao podršku iz banke“, objasnio je Bećirić i dodao da je u pitanju svetska pojava:
„U tom smislu pratimo svet prilično brzo. Krađa identiteta praktično se svodi na lažno predstavljanje. Ta vrsta krivičnih dela je postojala pre interenta. Od kada postoji identitet, postoje pokušaju da se on ukrade tj. da se neko iz određenih motiva predstavi kao neko drugi“, dodao je on.
Ivanović ocenjuje da je, mada je moguće da je došlo do otkrivanja podataka od strane lica povezanog sa bankom, verovatnije da nije došlo do adekvatne provere falsifikovanih dokumenata:
„Postoje određena pravila vezana za aktivnosti banaka koja službenici banke moraju preduzeti. Mi govorimo o falsifikovanom dokumentu i provera koja je usledila verovanto nije adekvatno odrađena. Obzirom da mi sada raspolažemo bipometrijskim dokumentima, trebalo bi da se putem čitača lako može utvrditi da li je nešto falsifikat ili nije“, objasnio je Ivanović.
Izvor: kurir.rs