Udala sam se za nekoga koga nazivam „idiotom“ – i da, bila sam verena za nekog drugog kad sam ga upoznala

Sve se dogodilo pre mnogo godina. Bila sam mlada, radila sam kao agent za nekretnine i bila dosta angažovana. Venčanje se približavalo brzinom svetlosti i ja sam mu se radovala.

Onda je jednog popodneva u moju kancelariju ušao mladić. Tokom našeg kratkog razgovora rekao mi je da se nedavno vratio iz inostranstva i da sada radi kao novinar u gradu.

Došao je da traži stan. Pokazala sam mu kakve ponude imamo. Rekao mi je da mu se ništa ne sviđa, ali da će se sigurno vratiti jer planira da se oženi sa mnom. Ta izjava me je prilično iznenadila.

Iako sam bila verena i on je to znao, svakodnevno je dolazio u moju kancelariju i pozivao me na sastanak. Bio je toliko uporan da sam na kraju odlučila da izađem s njim. Otišli smo u drugi grad, gde ranije nisam izlazila, pa mi je sve bilo zanimljivo.

Dala sam mu ključeve svog novog automobila, pa smo nastavili da vozimo gradom, samo što je on sada vozio. Uspeli smo da potrošimo ceo rezervoar i vratili se do mesta gde sam živela kasno u noć.

Nisam htela da ga pošaljem javnim prevozom, pa sam mu ponovo dala ključeve automobila. Tek nakon što je otišao shvatila sam da ni sama ne znam kako se preziva, niti gde živi. Ali verovala sam mu, mada ne znam zašto.

Sledećeg jutra, u ponedeljak, došao je u moju kancelariju da mi da ključeve.

Sledećeg dana razgovarala sam sa kolegom koji bi me obično pitao kako sam provela vikend. Rekla sam mu da sam izašla sa idiotom koji nije moj verenik i koji je uveren da ću mu biti supruga.

U sredu smo išli da pripremimo dokumente za venčanje. U petak u poslednji čas otrčali smo do zlatare da kupimo burme. U nedelju, čim smo oboje završili svoje obaveze, otišli smo da se venčamo.

U ponedeljak sam ponovo razgovarala sa istim kolegom. Pitao me kako sam provela vikend. Rekla sam mu da sam se udala za idiota.