U kući pukovnika Vranića rođen deda selektora Igora Kolakovića: Otkrivena velika tajna serije „Moj rođak sa sela“

Filmska serija „Moj rođak sa sela“ ponovo je u prethodnih mesec dana oduševljavala publiku širom Srbije. Rodna kuća potpukovnika Milomira Vranića kojeg tumači Vojin Ćetković svakako je jedan od najlepših detalja u seriji, posebno pogled koji se sa nje pušta na Gružu, Borački kamen, Gružansko jezero…

Starinska kuća izgrađena od drveta nalazi se u selu Borač, u okolini Kragujevca, tačnije opštine Knić. Zaseok sela Borač, u kojem se nalazi kuća iz serije „Moj rođak sa sela“ i danas se zove Kolakovići.

– Jeste, to je rodna kuća moga dede Čedomira! Baš ste me sada iznenadili. Moj deda je rođen u Šumadiji, koreni sa očeve strane su baš tu u Boraču, blizu Gruže i Knića. Deda je kasnije službovao u Crnoj Gori, gde je nažalost i okončao svoj život 1945. godine – počeo je priču Igor Kolaković.

Bivši selektor srpske odbojkaške reprezentacije otkriva, kako je sasvim slučajno otišao u Borač i upoznao porodicu koja je tu ostala, nakon što se njegov deda preselio u Crnu Goru.

– Moj otac Miodrag održavao je kontakte sa porodicom u Srbiji. Često je i odlazio tamo, ja sam bio samo nekoliko puta. Sve do jednog susreta pre nekoliko godina… Sad ste me stvarno pronašli. Ispričaću vam što mi se desilo. To je emotivna scena na koju se naježim kad je se setim. Odbojkaška reprezentacija Srbije bila je na pripremama u Kragujevcu pred kvalifikacije za Svetsko prvenstvo. Bili smo smešteni u hotelu „Šumarice“ u Kragujevcu. Na jednoj večeri naš domaćin Milenko Marjanović, inače veliki ljubitelj sporta i Sabora trubača u Guči, objašnjavao mi je zašto na svom automobilu ima ispisano Knić. To je njegovo rodno mesto i ponosi se njime. Otkrio sam mu da su moji preci iz Knića, tačnije iz Borača i bio je iznenađen. Počeo je da me nagovara da odmah krenemo u rodno selo moga dede. I krenuli smo…

Igor potom objašnjava koliko su emotivne scene za njega bile, kada se posle nekoliko decenija video sa rođacima sa očeve strane.

– Zatekao sam tamo, baš u kući moje drage rođake. Moja sestra od strica Milanka nasledila je tu staru kuću od svog oca. Njena majka je iz naše porodice od Kolakovića. Baš u trenutku kada smo se Milenko i ja pojavili, ona je bila tamo sa sinom Rajkom i njegovom decom… Onako kako sam se primicao kući sa gospodinom Marjanovićem, primetio sam ženu koja mnogo liči na moju rođenu tetku. Bio je to emotivni udarac za mene. I ona je mene prepoznala i rekla – „Igore, dete moje!“ Uh, to je bilo baš emotivno za mene… Taj susret, sa svojom porodicom, koju nisam video decenijama… Hvala mojoj sestri Milanki, koja sa sinom Rajkom i ćerkom Dušankom vodi računa o toj kući. Što brinu da njena lepota i znamenitost ostane netaknuta, onako kakva je bila pre više od 100 godina. I ovim putem želim da se zahvalim porodici Lekić što se trude da kuća ostane u duhu stare srpske tradicije. Posebno mi je drago što je kuća ostala u porodici, što nije promenila vlasnika.

Ulazak u kuću, a onda i susret sa fotografijom deda Čedomira ostavio je poseban utisak na Igora Kolakovića.

– Kada su me uveli u kući, obuzeo me je nekakav osećaj… Teško ga je rečima opisati. Razgledao sam kuću, našao fotografiju moga oca Miodraga, iz nekog mladalačkog doba. Osetio sam energiju pripadnosti porodici i toj kući. Posle nekoliko meseci doveo sam suprugu Sandru i sinove Veljka i Aleksu u kuću. Tada nikoga nije bilo tamo. Posedili smo ispred kuće, baš na onoj klupi na kojoj sedi i Vojin Ćetković dok glumi potpukovnika Milomira Vranića u seriji. To dvorište i taj pogled preko kamene ograde na Gružu, Borački kamen, Gružansko jezero… To je nešto predivno – objasnio je Igor Kolaković.

Izvor: kurir.rs