U dogovoru sa majkom želela sam da malo „protresem“ supruga, ali on je zatražio razvod

Od četrnaeste godine do kraja puberteta majka i ja se nismo dobro slagale. Šta god da je rekla iznerviralo me i priznajem da nisam bila fer prema njoj. Često sam znala da vičem na nju, a kasnije sam shvatila da je žena u stvari bila u pravu po pitanju mnogih stvari.

Udala sam se sa dvadeset pet godina i tada mi je majka postala najbolja prijateljica. Pogađate, glavna tema razgovora bili su naš muž, deca, svekrva.

U prvim godinama braka majka je pokušavala da nekako uspostavi ravnotežu između mene i moje nove porodice, ali je kasnije počela otvoreno da govori protiv njih.

U svakoj porodici postoje neslaganja, pa tako i u mojoj. Kada to pogledam danas, postaje mi jasno da nije sve bilo baš onako kako sam mislila da će biti.

Meni je bilo važno što sam imala podršku porodice, pa otuda sam i dobila snagu da se suprotstavim svemu što mi u braku nije odgovaralo.

Moj suprug, deca i ja živeli smo u porodičnoj kući sa njegovim roditeljima. Oni dole, mi gore. Najviše me je nerviralo to što je insistirao na ručku s njima. Moja svekrva je kuvala, ne mogu da se žalim, ali sam i dalje bila nekako uznemirena.

Tokom jedne žestoke svađe sa suprugom uzela sam nešto odeće, pokupila decu i otišla do svoje porodice. Majka me je pitala da li me je suprug povredio, a ja sam rekla da nije. Ona se malo smirila, ali mi je ipak rekla: – Neka si otišla, ovo će mu biti za pamet.

Međutim, prošla je cela nedelja, moj muž nije hteo da zove. Tada je moja majka počela da okreće priču, govorila je da je trebalo da ipak ostanem kod kuće sa njim, pa sam ga pozvala…

Nekoliko dana kasnije suprug je došao sa socijalnim radnicima da vidi decu i istovremeno mi je rekao da je pokrenuo brakorazvodnu parnicu.

Tada mi se srušio svet, jer sam ga zaista volela. Ne znam šta da radim, jako ga volim, dajte savete…