U 5. razredu nije znao da čita, prosio je po niškim ulicama: Meti Kamberi, autor romana „Grad bola“ sanja o fakultetu, a jedino žali za ovim

„Ne tuguju oni koji nemaju, niti su srećni oni koji imaju. Za sreću je potrebno zaista malo – samo čista duša. Poruka deci bez roditeljskog staranja i onoj koja žive na ulici jeste ta da budu srećni. Svakom detetu bih poručio da radi na sebi da čita, uči, bori se i misli pozitivno. Neka vole sebe i neka ne misle da je nemoguće da promene svoju životnu priču.“

Ovako počinje svoju životnu priču Meti Kamberi (19) iz Niša koji je za kratko vreme prešao put od prosjaka do autora autobiografije „Grad bola“.

Meti je sa 12 godina odveden u Dom za decu bez roditeljskog staranja, a u 5. razredu nije znao da čita. Svoju tešku životnu priču opisao je 7 godina kasnije kada je naučio i da čita i da piše.

„Majka nije imala sredstava da me izdržava. Tumarao sam sa bratom ulicama, prosili smo, pa čak i krali. Socijalni radnici su nas uzeli od majke i odveli u hraniteljsku porodicu, a sa 12 godina sam prešao u Dom za nezbrinutu decu. Bio sam problematičan, godinu dana se nisam umirio, nisam išao u školu. Kada sam došao u Dom shvatio sam da moram da se borim da promenim svoju sudbinu“, izjavio je Meti jednom prilikom.

„Žao mi je jer knjigu moja majka neće pročitati jer je nepismena. Ja bih joj rado pročitao, ali ga ona neće razumeti. Ona ne zna do koje granice sam ja došao, iz čega sam se iščupao“, kaže Meti.

Meti želi da upiše Filozofski fakultet i jednog dana postane socijalni radnik.

Izvor: blic.rs