Tanja Bošković: Trčala sam za obavezama koje sam samoj sebi nametnula – Ni za šta nisam imala vremena

U godine Tanje Bošković niko ne veruje iako je u sedmoj deceniji – vreme nije uspelo da otme ništa od njene lepote, verovatno i zato što ju je uvek s drugima delila svojim darom, ljubavlju, dobrom rečju za svakoga. Sada, ona u miru i sa sobom i drugima, izolaciju „nosi“ s lakoćom, ispunjavajući dan smislom i sadržajem.

„Čini mi se da smo u ovoj nesreći koja je zadesila mnoge ljude stekli vanrednu priliku da tihujemo. Gotovo redovno pažnja nam se rasipala na senzacije koje su dolazile spolja. Zabavljali smo se, uglavnom, glupostima“, rekla je na početku razgovora Tanja Bošković, ta nastavila: „A onda smo dobili vreme da razmišljamo. To je pregnuće koje nam je često zbog brzine življenja ukinuto, sami smo ga sebi ukinuli. Sada ga imamo više nego ikada… U trčanju za obavezama koje sam sebi nametnula, i ne znam zašto, nisam imala vremena. Evo ga, dobila sam ga, a to je najdragocenija stvar koju sebi možete da podarite. Vreme.“

„Imala sam sreću da detinjstvo provedem u Aranđelovcu, u tišini. Takođe, da veliki deo godine živim u Herceg Novom gde je ona moguća, naročito zimi. I gde se tišina neguje. Radujem se što sada u Beogradu čujem ptice, komšijski razgovor s prozora na prozor. To mi je ranije nedostajalo. Oseća se i blagost u međuljudskim odnosima. Koliko je početak ove situacije bio stresan, a ljudi nervozni i uplašeni, toliko, kako vreme prolazi, biva sve lepše. Uveče, u osam, izađemo na terase i onda čujem kako komšije aplaudiraju. To su, takođe, trenuci neke neverovatne tišine. Mi se Bogu molimo za one koji mnogo rade. Naši lekari su u početku pipali u mraku, ali je njima Gospod dao da čine i ono što ne znaju. Rade to otvorenog srca, pa im Bog pomaže“, zaključila je glumica.

Izvor: kurir.rs