Taman smo se sredili i kupili stan, a onda sam počela da “šaram” i sve izgubila

Sa mojim suprugom sam u braku bila petnaest godina. Naša ljubav je počela još u srednjoškolskim danima. Zajedno smo išli na fakultet i venčali smo se prilično mladi.

Oboje smo imali po 25 godina kada smo završili studije i odlučili da se venčamo. Sve je prošlo bez problema. Pomogli su nam roditelji, uzeli smo kredit i kupili stan na dobroj lokaciji.

Uredili smo ga po našoj volji i mogu vam reći da su nam rođaci i prijatelji bili po malo zavidni što smo tako mladi uspeli da sredimo naš život.

Ali.. tu počinju problemi i nezadovoljstvo. Znate, iako smo bili u dužoj vezi, otprilike sedam ili osam godina, ipak, tek kad počnete da živite s nekim, počinjete da uviđate njegove mane koje ranije niste primećivali.

Drugačije je kada vas pokupi od kuće, izađete doterani, prošetate gradom i uveče se vratite kući. Sad ćete reći da ste odlazili zajedno na odmor, bili ste neprekidno zajedno deset dana. Da, ali to nije isto kao kada ste u braku.

Zaposlila sam se u javnom preduzeću, a Danilo privatnoj firmi kao komercijalista. Njegov prijatelj je veoma uspešan, ima porodičnu firmu sa svojim ocem i Danilo je dobio posao kod njih.

Bili smo finansijski dobro obezbeđeni. Ali izgleda da ljubav bledi. Dodatni problem u našem braku bio je taj što nismo mogli da imamo decu. Prvih pet godina smo sve pokušavali, šta sve nismo, ali bez rezultata. Tada smo odustali.

Danilo je sve češće izlazio sa prijateljima, počeo je da ide vikendom u ribolov, a ja sam bila sve usamljenija. Kao da je ljubav nestala.

Pročitala sam mnogo članaka i čula sam kako mnogi kažu da je ljubav iz mladosti sa jednim partnerom osuđena na neuspeh, ali jednostavno nisam mogla da verujem da će nam se to dogoditi. Mislila sam da će naša ljubav biti večna. Ali nije bilo tako.

Postala sam svesna toga, kada su zaposlili mlađeg kolegu po partijskoj liniji. U početku me je odbijala njegova arogancija, bio je svestan toga da je privlačan momak, u kasnim tridesetim godinama, neoženjen.

Ali kako je vreme prolazilo, svojim šarmom uspeo je da me natera da mislim na njega. Dogodilo se to što se dogodilo jednog vikenda kada smo bili na sindikalnim igrama. Posle svečane večere, Dejan i ja smo završili u istoj sobi i tako dalje.

“Odlepio” je za mnom. Počeo je da mi skida zvezde sa neba i da mi govori da ne može bez mene. Naravno, počeo je da me ubeđuje da se razvedem i da treba da živimo zajedno. Zatreskana u njega, poslušala sam ga.

Činjenica da Danilo i ja nismo imali dece imala je veliki uticaj na moju odluku. Seli smo i otvoreno sam mu rekla da su moja osećanja prema njemu „splasnula“ i da želim nekoga drugog. On je sve to prihvatio prilično mirno i dogovorili smo se za sporazumni razvod.

Dogovorili smo se da stan pripadne njemu, na račun novca koji mi je on dao, tako da je on ostao u stanu, a ja sam otišla kod Dejana. Novac koji sam uzela od Danila dala sam Dejanu. Živeo je sa svojima u kući, pa smo napravili mali produžetak, samo za nas.

Ali vrlo brzo, posle samo nekoliko meseci, Dejan me je izgustirao. Počeo je da me vređa i da mi stalno govori kako sam matora i svakakve druge uvrede. Pokušavala sam da smirim situaciju, jer sam bila svesna da sam pogrešila, ali u jednom trenutku me je izbacio.

Sad sam kod mojih, sa napunjenih četrdeset godina. Šta ću sada? Pozvala bih Danila i zamolila ga za oproštaj, ali nisam sigurna da već nema neku pored sebe i mislim da bih se samo nepotrebno ponižavala. A imala sam tako lep i miran život, i uspela sam da sve to upropastim…