Sve laži moje majke – priča koja je sve rasplakala

Rođen sam kao sin jedinac u vrlo siromašnoj porodici. Siromašna do te mere da nismo imali dovoljno hrane, a kamoli nešto više. U retkim prilikama smo imali nekoliko krompira kod kuće. Moja majka bi spremala skroman obrok i uvek bi sipala svoj deo u moj tanjir govoreći: „Jedi, sine, ja nisam gladna“.

To je bila njena prva laž.

Kada sam malo porastao, majka bi nakon obavljanja kućnih poslova, išla do reke ispod naše kuće, nadajući se da će uhvatiti malo ribe kako bih mogao zdravo da se hranim i razvijam poput ostale dece. Jednom prilikom uspela je da ulovi čak dve ribe. Požurila je kući i spremila dve ribe i stavila mi ih u tanjir. Malo po malo, jeo sam ribu, a majka je jela neke ostatke od hrane. Kad sam to video, srce mi je zadrhtalo i stavio sam joj drugu ribu u tanjir, a ona mi je vratila govoreći?

„Sine, pojedi i drugu, znaš da ne volim ribu.“

Ovo je bila njena druga laž.

Vreme je prolazilo i došao je dan da pođem u školu. Pošto nismo imali dovoljno novca za školovanje, moja majka je otišla u prodavnicu odeće i dogovorila se sa vlasnikom da odeću prodaje po kućama bogatih ljudi. Jednog hladnog, kišovitog dana, majka je ostala duže na poslu. Dok sam je čekao kod kuće, zabrinuo sam se i izašao da je potražim. Video sam je kako nosi torbu sa odećom i kuca na vrata jedne kuće. Pozvao sam je: „Mama, hajde. Idemo kući, kasno je i hladno. Možeš da nastaviš ujutru! “

Nasmešila se i rekla: „Sine, nisam umorna“.

Ovo je bila njena treća laž.

Došao je dan da krenem u školu. Iako je bilo vruće, majka je želela da ide sa mnom. Sunce je pržilo zemlju, a asfalt je zračio toplotom. Ušao sam u školu, a ona me je čekala u školskom dvorištu. Kada sam završio, izašao sam, a ona me je pozdravila toplim majčinskim zagrljajem, ispunjenim ljubavlju i milošću. U ruci je držala dobro ohlađen sok koji mi je kupila. Kad sam počeo da pijem, okrenuo sam se i pogledao je, a njoj je znoj curio niz čelo. Pružio sam joj čašu i rekao: „Majko, pij“, a ona je rekla: „Sine, samo pij. Nisam žedna.“

Ovo je bila njena četvrta laž.

Nakon što sam ostao bez oca, majka je živela težak život udovice. Preuzela je punu odgovornost za vođenje kuće, sama je brinula o svemu. Život je postajao sve teži, a često smo gladovali. Moj ujak, vrlo dobar čovek, živeo je pored naše kuće. Često nam je davao hranu da nam pomogne.

Kada su komšije videle koliko patimo i da je naše stanje postalo nepodnošljivo, savetovali su moju majku, koja je još bila mlada, da se uda za čoveka koji će nam pomoći u životu. Međutim, moja majka je odbila ovaj savet, rekavši: „Ne treba mi ljubav“.

Ovo je bila njena peta laž.

Po završetku fakulteta dobio sam dobro plaćen posao u jednoj firmi i odlučio sam da se brinem o kući. Kako se zdravlje moje majke pogoršavalo i više nije bila u stanju da prodaje odeću po kućama bogatih, počela je da prodaje povrće na pijaci. Kako je odbijala da prestane da radi, odvojio sam deo plate i dao joj, a ona je odbila da prihvati, govoreći: „Zadrži svoj novac, sine, imam dovoljno za sebe“.

Ovo je bila njena šesta laž.

Bez obzira na posao koji sam dobio, nastavio sam školovanje i ubrzo magistrirao. Bio sam uspešan i prihod mi se povećao. Jedna kompanija ponudila mi je dobar posao u Nemačkoj. Bio sam zaista srećan i počeo sam da sanjam o novom i srećnom životu. Kada sam stigao tamo i sredio se, pozvao sam majku da živi sa mnom. Nije želela da mi smeta i rekla je: „Sine, nisam navikla na lagodan život“.

To je bila njena sedma laž.

Kako je vreme prolazilo, moja majka je starila i ubrzo je obolela od teške bolesti. U teškim vremenima neko je morao da joj pomogne. Šta sam mogao učiniti kad je između mene i moje voljene majke bilo toliko kilometara? Ostavio sam sve i vratio se kući. Srce mi se slamalo jer je bila iscrpljena i slaba. Nije to bila ona moja majka koju sam poznavao … Suze su mi krenule, a ona je ipak pokušala da me uteši rekavši: „Sine, ne plači, ne osećam bol, dobro sam“

Ovo je bila njena osma laž. Rekavši to, sklopila je oči i više ih nije otvorila.