Svako može da bude zarazan: Evo da li korona ostaje na cipelama, kosi, odeći…

Stručnjaci su saglasni da treba da operemo ruke, ali nije potrebno da se opterećujemo odećom ili telom. Tačno je da zaražene osobe prilikom kijanja ili kašljanja mogu da ispuste virusne kapljice, ali većina njih će pasti na zemlju. Studije pokazuju da bi neke virusne čestice mogle da lebde u vazduhu oko pola sata, ali se neće „sudariti“ sa vašom odećom.

„Zbog aerodinamike nije verovatno da se kapljica nađe na odeći. Kapljice su male da bi se kretale u vazduhu oko vašeg tela i odeće”, kaže naučnica sa Virdžinija univerziteta, Linsi Mar.

„Najbolji način da se to opiše jeste da se prate struje ili protok vazduha oko osoba zbog toga što se krećemo relativno sporo. To je poput malih insekata i čestica prašine koji struje oko automobila koji se kreću malim brzinama, ali se ‘zabiju’ u vetrobransko staklo ukoliko automobili idu brzo. Ljudi se obično ne kreću dovoljno brzo da bi se to dogodilo.

Dok se krećemo potiskujemo vazduh sa puta, a takođe i većinu kapljica i čestica guramo sa puta. Neko bi morao da izbacuje krupne kapljice za vreme razgovora, kijanjem ili kašljanjem, da bi one mogle da slete na našu odeću. Kapljice moraju biti dovoljno velike da ne bi sledile struje”.

Ona naglašava da je potrebno praktikovati socijalnu distancu i nošenje zaštitnih maski u prodavnicama, a kada dođemo kući obavezno je pranje ruku, ali presvlačenje i tuširanje nije neophodno.

Malo je verovatno da se virus zadrži na kosi ili bradi. Čak i ako bi vam neko kinuo na stražnji deo glave, malo je verovatno da bi kapljice koje bi završile na vašoj kosi bile izvor zaraze.

Postoji čitav proces koji bi trebalo da se desi da bi se neka osoba zarazila na taj način. Najpre je potrebno da zaražena osoba prilikom kijanja izbaci veliki broj kapljica. Zatim treba da dodirnete onaj deo kose ili odeće na kom se nalaze kapljice, koje već imaju značajno manje virusnih čestica, i da dodirnete bilo koji deo lica kako biste došli u kontakt sa virusom. Treba proći kroz čitav niz događaja i da se oni dogode baš kako treba zbog čega je veoma nizak rizik da se zarazite na ovaj način”, objašnjava Endrju Janovski, predavač dečijih zaraznih bolesti na Univerzitetu u Vašingtonu.

Dok neki virusi mogu biti teški za čišćenje, novi virusi, poput virusa gripa, okruženi su masnom membranom koja se ispira uz pomoć sapuna. Pranje odeće uobičajenim deterdžentom za rublje i korišćenje sušilice je više nego dovoljno. Ako ste u kontaktu sa bolesnom osobom preporučuje se da prilikom čišćenja koristite rukavice i da ne tresete veš ili posteljinu.

Studija časopisa Nju Ingland džornal of medisin (New England Journal of Medicine) otkriva da virus u idealnim uslovima može da preživi 3 dana na metalu i plastici, a na kartonu do 24 časa. Studija se nije bavila tkaninom, ali na osnovu onoga što istraživači znaju o virusima, očekuju da će virus opstati na tkanini isto vreme kao i na kartonu.

U raznim člancima se napominje da bakterije i virusi mogu da se nakupe na cipelama, ali to ne znači da su čest izvor zaraze. Možete oprati cipele, a možete ih i izbrisati dezinfekcionim maramicama, iako to nije preporučljivo, jer je maramica mala i to bi moglo virus dovesti u direktan kontakt sa rukom.

Stručnjaci kažu da je rizik da se neko zarazi otvaranjem pošte ili čitanjem novina samo teorijski. Ipak, možete preduzeti mere predostrožnosti poput odlaganja ambalaže i pranja ruku.

Izvor: blic.rs