Svako moje dete je dar od Boga: Evo kako živi žena koja je rodila 44 dece, ona ima samo jednu poruku za sve roditelje (FOTO)

Ponekad ne znamo kako da izađemo na kraj sa jednim ili dvoje dece. A kako biste se nosili sa 38 njih?

I ne, ovo nije šala. Reč je o 38-godišnjakinji koja je rodila 44 dece, od kojih je šestoro napustilo ovaj svet.

Zove se Marijam Nabatanzi, živi u selu Kibimbiri u Ugandi i život joj nije lak. Kada je imala 13 godina, roditelji su je prodali muškarcu koji je bio 27 godina stariji od nje. Ugovorili su joj brak, ali ona nije ni znala o čemu se radi, sve dok je nisu ostavili samu s njim u njegovoj kući. Godinu dana kasnije rodila je blizance, potom trojke, pa četvorke.

Iako je bila još uvek tinejdžerka, Marijam je shvatila koliko brak može biti težak.

„Moj suprug je imao decu iz prethodnih veza, a i ja sam morala da se brinem i o njima. Takođe je bio nasilan i tu.kao me kad god je imao priliku za to“.

U jednom trenutku, kada je imala 23 godine, odlučila je da više ne rađa – pitala je lekara da li postoji postupak koji bi sprečio da ponovo zatrudni. Nakon detaljnog pregleda, lekar je zaključio da bi takav postupak u njenom slučaju mogao da izazove ozbiljne posledice po njeno zdravlje. Rodila je ukupno 44 dece; od toga šest puta blizance, četiri puta trojke, tri puta četvorke i dvoje dece odvojeno. Kaže da se ni zbog čega ne kaje i da su deca dar od Boga.

Jedino za čim žali je to što njena deca odrastaju bez oca. Njen muž je često nestajao mesecima ili čak godinama pre nego što ih je napustio. Nikada nije učestvovao u vaspitanju dece. Davao im je samo imena, ponekad samo telefonom. Najstariji sin (23) kaže da oca nije video od svoje 13. godine.

Ali Marijam nema vremena za tugovanje ili sažaljenje. Svoj život je posvetila deci, pružajući im ljubav i podršku i brinući se da imaju sve što im je potrebno. Hrana je najozbiljnija stvar za ovu porodicu.

Sva njena deca idu u školu. Najstariji blizanci su sada kvalifikovani negovatelj i građevinar.

„Nadam se da će sva moja deca završiti školu, jer imaju velike ambicije da postanu lekari, učitelji i pravnici. Želim da to postignu, jer to je nešto što nisam mogla ja da učinim.“

Da bi pokrila sve životne troškove, morala je da savlada mnoge veštine. Sakuplja razne biljke i preprodaje ih, pravi kolače, boji, plete pletenice, organizuje i ukrašava proslave, doteruje mlade neveste, odnosno pravi im frizure.

Ona ima jasnu poruku za sve u svojoj kulturi: „Prestanite da prodajete ćerke muškarcima za brak. One mnogo pate, ja nikada ne mogu da nadoknadim nedostatak roditeljske ljubavi. Borim se da moja deca i ja uvek imamo hranu na stolu i nikada ih neću ostaviti.“

Takođe ima poruku za muževe i očeve: „Nikada nemojte da zaboravite na svoju odgovornost, jer u braku je i vaša obaveza odgajanje dece“.