Sutra slavimo Svetog Jovana: Narodni običaji koje Srbi obavezno poštuju, a jednu stvar s jajetom morate da uradite u ponoć

Sveti Jovan je uzor poštenja i pravdoljublja, pa u srpskom narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume „po Bogu i Svetom Jovanu“.

Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, koja je na trećem mestu po broju svečara koji slave, 20. januara. Ovaj dan mu je posvećen odmah posle Bogojavljenja, kada se bog javio sa nebesa glasom, a Sveti duh spustio u vidu goluba na glavu Isusa Hrista kojeg je Jovan krstio.

Naši preci su odvajkada verovali da se baš na dan svetog Jovana dešavaju razna čuda uz pomoć ovog svetitelja i odatle potiče mnoštvo narodnih običaja vezanih upravo za ovaj dan: Na svetog Jovana vernici, po mogućstvu, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na strradanje Jovanovo.

Deci se na ovaj dan ne daje ništa što je crvene boje. Ni jabuka, niti sok. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno. Hercegovci na ovaj dan ne obavljaju teže poslove i vode računa da ne rade ništa oko semenja. Paze na koji je dan palo Usekovanje i u toku cele godine izbegavaju da tog dana imaju bilo šta sa semenom.

Rođenje, život i smrtt ovog sveca praćeni su čudima Božjim: Jovanovom ocu Zahariju se, dok je kao sveštenik služio u hramu, javio anđeo Gospodnji kazavši da će mu žena Jelisaveta, iako stara, zatrudneti i roditi sina.

Došapnuo mu je i da sinu treba dati ime Jovan i da će se kroz njega mnoga srca obratiti Gospodu. Zaharija je bio zbunjen i nije poverovao u vest arhangela, zbog čega je ostao nem do rođenja Jovanovog. Tada se uverio da mu je sin čudotvorac kojeg je Bog poslao da pripremi dolazak obećanog Spasitelja.

Jovan se smatra zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, krštenika, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta.

Narodni običaji kažu da sutra žene nikako ne treba da diraju pletivo, makaze niti igle da im miševi ne bi grizli veš. S druge strane, danas je idealan dan za polazak na put, ukoliko ste ga planirali, jer ćete imati zaštitu ovog sveca.

U narodu postoji običaj da se ljudi na ovaj dan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.

Sveti Jovan je, prema predanju, umrro kada mu je bilo više od 100 godina. Do tada je mnoge preobratio u hrišćanstvo, a njegova glavna parola: „Volite jedan drugog“ postala je jedno od glavnih načela hrišćanstva koje se sačuvalo do današnjih dana.

U ponoć, kada nastaje dan Svetog Jovana, trebalo bi odabrati jedno jaje i spustiti u posudu s vodom. Ako jaje potone, to znači da je sudnji dan blizu.

Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine, na dan, svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.

Kada je već reč o slavama, red je da se podsetimo i na jedan lep srpski običaj – domaćinovo dvorenje slave. Domaćin, na dan slave, obučen u svečano odelo, gologlav, vedar i raspoložen, dočekuje goste i ceo dan ne seda dok sveća gori. Ne seda iz poštovanja prema svetitelju kog toga dana slavi, i koji je glavni gost u njegovoj kući, i on stoji pred njim kao u crkvi na molitvi.

Ukoliko je domaćin u starijim godinama, i fizički nije u stanju da prestoji ceo dan, po njegovom dopuštenju slavu dvori neko od mlađih muškaraca, sin ili unuk. On ujedno brine o posluženju i rasporedu gostiju. Domaćin na isti način ispraća goste, sa željom da se dogodine opet sastanu u još boljem zdravlju i raspoloženju.

Izvor: opanak.net