SPC i njeni vernici sutra obeležavaju Prepodobnog Zaharija (Pretprazništvo Blagovesti).Sin Kariona Misirca, koji ostavio je ženu i decu i zamonašio se. Zahariju je otac uzeo kod sebe, pošto ga majka nije mogla ishraniti. Iako mlađi od mnogih staraca u Skitu, udostojio se bio većih blagodatnih darova nego mnogi starci.
Od blagodati Božje osećao je kao da mu gori cela unutrašnjost njegova. Na pitanje svetog Makarija, ko je pravi monah, odgovori Zaharija: “Onaj ko sebe neprestano prinuđava na zapovesti Božje”.
A na pitanje avve Mojseja, šta znači biti monah, Zaharija skine svoju kamilavku i zgazi nogama pa reče: “Ako čovek ne bude ovako sokrušen, ne može biti monah!”
Pretprazništvo Blagovesti je početak vaseljenske radosti, pa treba zapevati pretprazničko otkrivenje, jer Gavrilo dolazi, noseći Djevi blagovest i kliče Joj: Raduj se, blagodatna, Gospod je s Tobom! Stoga, sutra izgovorite ove reči:
„Šta čoveku vredi. Ti Gospode, reče. Da sva svet prostrani u svojinu steče, Kada mora danas il’ sutra umasti. A stečeno blago njega nadživeti! Šta vredi da krunu on na glavu stavi Kad je iza sebe mora da ostavi! Šta mu vredi zlato i hrpa od srebra Kad proraste trava kroz suha mu rebra! Šta pomaže svila, biser i jestiva. Kad ga sunce više ne sagleda živa! Izgubi li dušu, šta mu svet pomaže? Tel’o mu bez duše u grob se polaže. Telo mu i duša, oboje umrli. Svako svojim putem svome grobu hrli. Dva mrtvaca tada ljudi sahranjuju, Ni za jednim od njih gorko ne tuguju. O nek čuva dušu ko razuma ima, Opomenu jasnu Ti si dao svima. Duša je jedino što se može spasti. Sve drugo u svetu – i svet he propasti. O Gospode dragi, kad Tvoj savet znamo. Još i silu Tvoju i pomoć trebamo. O pomozi, blaže, našoj grešnoj duši, Dim sujete svetske da je ne uguši“.
Budući da je sveti Zaharije bio oličenje blagosti i mira, običaji za sutrašnji praznik nalažu da se vernici trude da nastave tu tradiciju i očuvaju duh mira.
Izvor: espreso.co.rs