Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra proslavljaju veliki hrišćanski praznik jesenji Krstovdan. Ovaj praznik se slavi dva puta godišnje: 18. januara i 27. septembra. Jesenji Krstovdan slavi uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hrist na Golgoti.
Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta. Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru gde je praznik obeležen crvenim slovom kao zavetni praznik.
Svaki vernik zna da je na Krstovdan obavezan strogi post. Mnogi vernici tog dana jedu samo beli hleb i crno grožđe, a u narodu važi izreka: „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“. Takođe, obavezno je radovanje:
„Raduj se, Krste, jer na Tebi Hristos, Bog naš, svojevoljno raširi ruke Svoje i izvrši naše spasenje!“
Na sutrašnji praznik bere se i posvećuje bosiljak. U narodu vlada verovanje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.
Još jedno veliko pravilo je da se na jesenji Krstovdan iskopa velika rupa i u nju posadi voćka, kako bi se grane što više razgranale. Upravo ovaj dan je najpogodniji za sadnju voća.
U mnogim krajevima se na dan jesenjeg Krstovdana predskazuje i vreme:
Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna. Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime. Tiha kiša o Krstovdanu predviđa blagu zimu. Grmljavina o Krstovdanu znači da će godina biti plodna. Ako je na Krstovdan vreme oblačno, zima će biti snegovita. Ukoliko je dan vedar, biće suvomrazice.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Izvor: stil.kurir.rs