Sutra je zimski Krstovdan: Narodni običaji da vam sve krene u životu, ispoštujte ova pravila

Srpska pravoslavna crkva sutra, 18. januara obeležava Vozdviženje – Krstovdan, sećanje na događaj kada je pronađen krst na kojem je raspet Isus Hrist.

Časni Krst je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, kada je bila na poklonjenju Hristovom grobu u Jerusalimu. Nakon što je preuzeo vlast nad celim Rimskim carstvom, car Konstantin Veliki želeo je da obnovi hrišćanske svetinje u Svetoj zemlji. Jedna od najvećih želja cara Konstantina i njegove majke, carice Jelene, bila je da pronađu Časni Krst na kojem je bio raspet Isus Hristos.

Carica Jelena je nakon mnogo muke i truda uspela da dozna gde se nalazi Časni Krst i naredila je da se kopa zemlja. Nakon izvesnog vremena, kopači osetiše divan miris iz zemlje, a nedugo zatim otkopaše i tri krsta, tablicu na kojoj je pisalo „Isus Nazarećanin, car Judejski“ i klinove kojima je bio prikovan za Krst.

Ne mogavši da razaznaju na kojem je tačno krstu bio raspet Hristos, dosete se da na mrtvaca, čija je pogrebna povorka prolazila, polože sva tri krsta. Kada je Časni Krst dotakao telo mrtvaca, on je vaskrsao, a Krst je odnesen na Golgotu. Na vest da je Časni Hristov Krst pronađen, okupilo se mnoštvo naroda – svi su želeli da ga vide, dodirnu i celivaju. Patrijarh Makarije odlučio je da podigne Krst na jedno uzvišenje.

Prvo uzdizanje ili Vozdviženje Časnog Krsta dogodilo se 326. godine i od tada je Časni krst stajao u srebrnom kovčegu u Hramu Hristovog Vaskrsenja, koji je carica Jelena potom podigla na Gologoti. Taj dan se slavi kao Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini.

I pored njene želje da ta relikvija ostane netaknuta, vekovima je od Časnog Krsta uzimana čestica po čestica i raznošena po celom svetu. Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove Časnog Krsta.

U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje. Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja.

Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan u nedelji „pada“. Posti se strogo i to na vodi, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Kad je Krstovdan preko nedelje, u hramovima se pre podne služe carski časovi, posle podne liturgija sv. Vasilija Velikog.

Nakon liturgije obavlja se veliko osvećenje vodice u samom hramu, dok se sutradan, na praznik, voda osvećuje van hrama, na rekama, ili drugim otvorenim mestima. Po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine.

U nekim krajevima postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.

Krstovdan uoči Bogojavljenja nije upisan crvenim slovom u kalendar i na njega nije obavezan post, ali se praktikuje zbog dobrog zdravlja, za razliku od septembarskog koji je uvek posan.