Sutra je Petrovdan: Na ovaj dan lako se otkriva ko će biti zdrav, a ko će se razboleti

Srpska pravoslavna crkva 12. jula obeležava Petrovdan, praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu.

Petrovdanskim slavljem završava se Petrovski post i počinje pričešće vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom Crkve, ali se i ovaj dan posti, budući da ove godine pada u petak.

Ovaj praznik pomen je na str*danje svetih apostola Petra i Pavla, koje se dogodilo u Rimu 67. godine nove ere, a prema nekim izvorima 69. godine nove ere.

Petar je rođen u mestu Vitsaida, na obalama Galilejskog jezera, i bio je jedan od dvanaestorice apostola i nerazdvojni Hristov prijatelj i sledbenik.

„Ti si, Petre, stena na kojoj ću sagraditi crkvu svoju i vrata paklna neće joj ništa moći“, kaže Jevanđelje po Mateju.

Nakon Hristovog vaznesenja i silaska Svetog Duha na apostole, propovedao je veru po Palestini, Siriji, Antiohiji, Maloj Aziji i Rimu, gde je dva puta boravio. Kao episkop proveo je sedam godina u Antiohiji i tada je za sledbenike Hristovog učenja nastao pojam hrišćani.

Pavle, koji se pre krštenja zvao Savle, rođen je u Tarsu. Bio je veoma obrazovan i imao je status građanina Rima. Pavle nije spadao u grupu prve dvanaestorice apostola, već u sedamdeset drugih apostola.

U mladosti je bio revnosan pro*onitelj hrišćana, vere koju su tadašnji Judejci smatrali za jeres. Kada je krenuo u Damask, na putu je sevnula munja i začuo se glas s neba: „Savle, Savle, zašto me prog*niš“, nakon čega je oslepeo. Savle je tri dana bio slep, ali mu se vid vratio posle krštenja.

Uzevši ime Pavle, od reči „paulus“ što znači mali, propovedao je hrišćanstvo na većem području Mediterana. Dvanaest poslanica svetog Pavla čini deo Novog zaveta.

Pavle je uhapšen u Rimu i bačen u tamnicu. Pog**ljen je zajedno sa Petrom. Pavlu je odr**ljena glava, a Petar je ra*apet na krst naopčke. Na ikonama ova dva sveca predstavljaju se zajedno – Petar drži ključeve u ruci, a Pavle mač.

Običaji za Petrovdan

Uoči Petrovdana najstariji ukućanin bere po jedan cvet petrovca za svakog u kući. Tako namenjene pobija ih u zemlju gde ih niko neće ni videti ni dirati. Sutradan, rano, kad ga niko ne gleda, odlazi da pogleda cvetove. Kome od ukućana cvet stoji pravo – biće zdrav; kome je klonuo – biće bolešljiv; kome je uvenuo – umr*će.

Na ovaj praznik ne ide se u polje i ne počinju teški poljoprivredni radovi, a naročito se ne uprežu konji u kola.

Postoji verovanje da na ovaj dan sveti Petar deli jabuke deci na onom svetu. Iz tog razloga razvio se čitav niz običaja među kojima je i ono da u novoj godini pre Petrovdana ne treba jesti jabuke.

Verujući u ovo kazivanje, u prošlosti su se mnoge majke koje su izg.bile decu uzdržavale od jedenja jabuka pre Petrovdana, iz straha da zbog toga na ovaj praznik njihovo dete na onom svetu neće dobiti jabuku.

Još jedno verovanje, naročito rasprostranjeno u Vojvodini, takođe povezuje jabuku i Petrovdan. Onaj ko se na ovaj praznik gađa jabukama, ili ih udara jednu o drugu, priziva grad i vremenske nepgode. Stara, autohtona sorta ranih jabuka koje dozrevaju oko ovog praznika naziva se „petrovača“, od koje se pravi petrovdanski kolač sa jabukama.

Paljenje lile (velika vatra), sušene kore divlje trešnje ili breze, je stari običaj kojim se prizivalo dobro zravlje stoke i blagostanje u domaćinstvu. Pastiri, obično deca, bi palili lilu na trgovima i onda krenuli po domaćinskim kućama, u šali preteći da će zapaliti staje i košnice ako ne dobiju dar. Domaćice bi ih odvraćale od toga nudeći sir, mleko i kajmak.

Veruje se da sveti Petar drži ključeve od ra.ja i da je postavio kovača na Mesec da ga okuje i sačuva za ljude. Nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda) pripadaju njemu.

Žene na ovaj dan mese kolač od jabuka, koji se naziva Petrovača. U pripremi kolača učestvuju i deca, pa majke ovaj običaj smatraju jednim od najlepših.

Šta se ne radi na današnji dan?

Na Petrovdan se ništa ne radi u polju, narocito se ne uprežu konji u kola. Opšti je običaj kod Srba u Vojvodini da se do Petrovdana nisu smele seći jabuke n.žem, niti se smelo jabukama loptati, ili pak udarati jednu o drugu jabuku, jer se verovalo, da će ako se to čini, padati krupan grad i uništiti useve.

U nekim selima južnog Banata na Petrovdan ujutru raznose jabuke prvim susedima za dušu um*lih, a ponegde se jabuke odnose u crkvu na osveštenje.

Izvor: stil.kurir.rs