Sutra je najveći devojački praznik: Štitiće vas cele godine od uroka ako ga stavite baš ovde – Ispletite venčić za Ivanjdan

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 7. jula po novom kalendaru slave Ivanjdan, rođenje Svetog Jovana Preteče i krstitelja Isusa Hrista.

Uz Hristovo i Bogorodičino, to je jedno od tri sveta rođenja koje praznuje Crkva. Sveti Jovan Preteča bio je jedan od proroka jevrejske sekte Nazarećana. On je krstio Isusa Hrista u reci Jordan. Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika kumstva i pobratimstva.

Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz prethrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve. U predvečerje toga dana, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre oko kojih se igralo i pevalo.

Među nizom predivnih starih srpskih običaja na ovaj dan izdvaja se branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća. Devojke na današnji dan svaka u svoj venac upliću i po jednu crvenu ružu. Srbi veruju da je taj dan toliko veliki praznik da se sunce triput zaustavlja.

Veruje se i da voda na sutrašnji dan dobija posebnu moć, pa se svi kupaju u rekama, potocima, jezerima. Bilje i trave imaju pojačana lekovita svojstva. Zato se bere lekovito bilje i pletu venci, koje se čuva u kući kao lek protiv raznih boleština.

Ivanjdan se može nazvati i devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivandana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. Devojke iz Gruže palile su s večeri živu vatru, a s vencima ivandanjskog cveća celu noć su igrale i pevale.

U ranu zoru su se razilazile, a svaka je nosila ugarak iz vatre, a ispleten venac bi stavljala na vrh kapije. Slično se radilo i u čačanskim selima.

Sve se to radi u šali pa je devojački smeh i cika odzvanjao u noći. Ovde se takođe veruje da ove noći treba hvatati svice i nositi kući. Lepe mlade Gružanke na ovaj dan su u saksiji sejale po malo žita, a na Petrovdan gledale kako je niklo.

Srbi veruju i da se venčići od jovanove trave dan posle praznika kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Oni štite dom od zla, uroka i nesreće čitave naredne godine.

U vinogradima se na današnji dan ništa ne radi. Čak u vinograd ne ulaze ni tri dana pre ni tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan.

Mlade Vlajne, nadaleko čuvene po lepoti, na današnji dan u prvi i poslednji zalogaj doručka huknu i čuvaju ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera stave pod jastuk ne bi li im se u snu pojavio lik onog ko im je suđen.

Na istoku Srbije veruje se da se nerotkinje, koje žarko žele potomstvo, na sutrašnji dan provlače kroz vence od jovanove trave, a onda se kupaju u reci ne bi li voda sprala urok. Veruje se i da ako žele uspešnu trudnoću i zdravu bebu, žene na ovaj praznik treba da posete sve koje nose ime Stana ili Stanka.

Izvor: kurir.rs