Lazareva subota obeležava se tačno osam dana pred Vaskrs, uoči praznika Cveti. Praznik je u narodu poznat kao Vrbica. Ove godine najlepši praznik pred Uskrs slavi se 8. aprila.
Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečje radosti, jer je, prema Jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko“.
Na Lazarevu subotu se u crkve unose vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja ritual blagosiljanja vrbe. Vrbove grane koje se potom dele narodu, simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim.
Taj dan se slavi kao Lazareva subota jer se smatra da je tog dana Isus Hristos vaskrsao Lazara. Kako kaže predanje, Lazar je, kao kiparski arhiepiskop, živeo još 30 godina po vaskrsenju, propovedajući hrišćanstvo.
Običaj na ovaj veliki praznik je da se nose grančice vrbe i time simbolično predstavlja svečani Isusov ulazak u Jerusalim, kada su ga dočekali poštovaoci i sledbenici.
U hrišćanstvu Lazareva subota ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika.
Prema narodnim običajima, u kuću valja uneti grančice vrbe i koprive. Veruje se da one donose zdravlje i napredak u dom, a za vrbu se smatra da simbolizuju palmine grane kojima su verni pozdravljali Hrista na ulasku u Jerusalim. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila.
Majke na ovaj dan svečano obuku svoju decu, kupuju im zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata, a venčiće od vrbe na glavu i vode ih u crkvu, što predstavlja posebnu radost za decu i roditelje.
Izvor: espreso.co.rs