Suprug mi za svaki dinar traži račun, ali dosta je bilo – novac je moj i trošiću ga kako želim

Čak i pre nego što sam se udala, znala sam da se neću venčati dok ne nađem siguran posao. Nisam želela da zavisim od supruga i tražim novac za svaku sitnicu, čak i za svoje lične potrebe – ovako Jasmina započinje svoje svedočenje i nastavlja:

Znam da će mi na kraju zbog ovoga ili onoga izaći na nos te pare. Zbog toga sam se zaposlila jako mlada. Moja plata nije velika, ali zajedno sa suprugom moramo da održavamo dom i decu, i nekako to uspevamo.

Naša deca su nam na prvom mestu, uvek gledamo da ima za njih. Ali ok, pa šta ako sam roditelj, takođe sam čovek i imam svoje potrebe. Pogotovo što sam žena, znate kakve smo, stalno nam treba ovo ili ono.

Srećom, od malih nogu nisam naučila puno da trošim na odeću ili nakit, pa mi nije baš teško. Ipak, svako od nas želi nešto novo, čak i ako je to stvarna potreba.

Moj problem je što mi suprug stalno prebacuje kada želim nešto da kupim sebi. Navikli smo da jedno drugom kažemo sve, pa kad imam plan da nešto kupim, on odmah počne da mi govori kako ću uzalud trošiti novac, trebalo je da kupim nešto za dom, da su deci bili potrebni pribor, školske sveske i razne druge stvari.

Nemam više snage da se prepirem s njim. Sve je sređeno kod kuće, deca su sita i obučena i opet to za njega nije dovoljno dobar razlog da nešto sebi kupim. Do sada sam ga slušala, ali počeću da idem sama u kupovinu i da mu ništa ne kažem.

Priznaćete da nije fer da nosim farmerke ili jaknu staru 4,5 godine ili oštećene cipele. Nikada me ne pušta da idem sama u kupovinu, da slučajno ne potrošim više novca. A svoju platu troši ili za svoje potrebe ili za hranu.

Dobro mu je i štedi, to je u redu, pa možda želi da moju platu iskoristi za druge stvari, ali nije fer da tu zaradu dobijam svojim radom i jednom ili dva puta godišnje ne mogu nešto sebi da kupim.

Razgovarala sam i sa svojim roditeljima, ali oni ne žele da nam se mešaju. Moja majka bi mi rekla, ne budi tako tvrdoglava, on je tvoj suprug, treba da ga slušaš, ima vremena za kupovinu, misli na porodicu.

Nisam dužna da služim samo njima, imam svoje potrebe. Ali jednostavno se bojim ako mu ne kažem da ću nešto kupiti, da će napraviti još veći problem.

Sa druge strane pitam se kakav je to čovek koji ne želi da mu se žena lepo oblače, kao da ne želi jednog dana da izađemo u grad doterani. Moje prijateljice stavljaju nokte na 3 nedelje, prave frizure, a ja ne mogu da sebe počastim nekim farmerkama. Na kraju, mislim da sam najviše ja kriva za ovu situaciju.

U početku sam bila previše brižna za porodicu i zaboravila na sebe, a njemu se to dopalo i sada može lako da me kontroliše. Ali skratiću svoje muke, čak i na štetu braka.

Novac je moj i trošiću ga kako ja želim. Ne vredi se nervirati zbog njegovih gluposti, od sada ću ja preuzeti posao, pa neka mi protivreči i videće kako mogu da mu zatražim razvod.

E žene, imajte na umu kako ćete se postaviti na početku braka i kako ćete biti tretirane. Ne dozvolite previše svojim muškarcima jer će vas to skupo koštati. Ne samo za kupovinu, već i za sutrašnja druženja sa prijateljima i kolegama. Zato treba da budete obazrive.