Stručnjak otkriva ko je zaista važniji u životu deteta, pogotovo nakon razvoda – majka ili otac

Glavna greška parova koji se razvode, a imaju decu su što prezentuju detetu podelu na mamu i tatu. Jedino što dete u vreme razvoda treba da zna je da će i dalje imati roditelje.

Svaki četvrti brak u Sbriji se završi razvodom, bar tako pokazuje statistika. Tokom 2017. godine je zakonski rastavljeno čak 5.117 brakova u kojima su se rodila deca.

Nemoguće je da dete ne pati tokom razvoda roditelja, ali je moguće da to podnese što je lakše i da brže prihvati novonastalu situaciju. Međutim, da bi se to desilo, roditelji moraju da ulože potreban trud.

– Postoje posledice razvoda koje dete mora da podnese, ali daleko su teže posledice koje po njega ostavlja loš brak – upozorava psiholog i psihoterapeut Darka Krsmanović i dodaje da i otac i majka moraju u svakom trenutku i braka i razvoda da budu svesni da su roditelji i da ta misija neće nikada prestati u životu.

Roditelj postajete onog momenta kada vam se dete rodi i to je jedina uloga koja mora da bude doživotna. Partnerska uloga može da traje kraće od toga i zato je važno da ih ne mešate.

– Roditelji koji se razvode mogu da dele imovinu, ali ni slučajno ne smeju da dele dete i to nikako ne treba da bude opis onoga što znači reč starateljstvo – kaže gospođa Krsmanović.

Ona je ubeđena da su roditelji na sreću sve svesniji da je dete ličnost i da moraju da se pozabave njim na taj način kada dođe do rastave. Zbog toga dolaze na konsultacije kod stručnjaka da se raspitaju koji je to najbolji način da saopšte detetu da se razvode.

– Uloga roditelja ne prestaje kada se završe partnerski odnosi i najbolji način je da se sami roditelji dogovore kako će podeliti obaveze koje ih sada čekaju, a vezane su za dete – dodaje ona, ali i upozorava da ne treba zanemariti naše patrijarhalno društvo i psihološku osnovicu vezanosti deteta za majku.

Psihološka veza koja se javlja od rođenja jeste veza deteta za majku i zato nju nikako ne treba obilaziti. Uostalom, ukoliko majka nije bolesna ili iz nekog zakonskog razloga neadekvatna, kada je procedura starateljstva u pitanju, decu do 7. godine po inerciji sud dodeljuje majci – kaže psihoterapeut Darka Krsmanović i dodaje da je to tako jer je osnovno bazično poverenje u svet koji ga okružuje za dete upravo veza koju je stvorilo sa majkom.

U Srbiji je to kulturološko nepisano pravilo, jer se tako smatra da dete neće preživeti veći stres koji će ga dovesti do nepoverenja u ukupan svet. Zato se čak 70 odsto dece dodeljuje majci.

Kaže i da decu do 12. godine prilikom rastave saslušava komisija iz Centra za socijalni rad sastavljena od pedagoga, psihologa, socijalnog radnika i eventualno još nekog stručnjaka u zavisnosti od slučaja. Tada se deci postavljaju pitanja koja nemaju direktnu konotaciju „Sa kim želiš da živiš?“. Detetu se pristupa mnogo pažljivije jer do tog zaključka se može doći posrednim pitanjima koja donose iste rezultate, a ne dovode dete u neprijatnu situaciju biranja.

– Često roditelji traže od deteta da se izjasni da li će kod oca ili kod majke. To je neprimereno, jer oni nisu dva odvojena pojedinca za dete, oni treba da ostanu zajedno u ulozi roditelja – jasna je Krsmanović.

Izričita je da se kod nas ne govori dovoljno o manipulaciji decom i starateljstvom, gde besni partneri pribegavaju ovom oružju da bi napakostili onom drugom, a tako nešto je najviše štetno za decu.

Treba napomenuti da Centar za socijalni rad donosi odluku o tome ko bi trebalo da bude staratelj deteta i šalje preporuku sudu, koju ovaj može i da ne usvoji.

Kada navrši 16 godina dete se smatra dovoljno zrelim da donese odluku sa kim želi da živi. To saopštava stručnjacima u Centru za socijalni rad koji preispituju tu odluku dok saslušavaju roditelje.

Da li su očevi oštećeni zbog nepisanog kulturološkog pravila?

– Ukoliko nastave da savesno obavljaju svoju ulogu roditelja, ni majci ni ocu neće biti najveći problem to kod koga je dete. Naime, očevi će nastaviti da budu roditelji deci i ukoliko ih ne dobiju na sudu. Ne bi trebalo ovde posmatrati ni oca ni majku, jer je najvažnije šta je dobro za dete – kaže psihoterapeut Darka Krsmanović i dodaje da je primarno pripremiti dete za sam razvod. Roditelji bi trebalo da se pozabave pitanjem kako saopštiti detetu da je došlo do nove situacije u njihovim životima, kako i šta je najbolje uraditi, a da dete ne preživi traumu.

Krsmanović kaže i da nije loše da roditelji zajedno pokažu detetu novi prostor u kojem će živeti kako bi ono shvatilo da su oboje uključeni i dalje u njegov život.

– Razvod predstavlja novu konstelaciju i to će dete svakako primetiti, te je to dovoljan stres i ne bi ga trebalo dopunjavati partnerskim razmiricama. Ukoliko i otac i majka obavljaju svoju roditeljsku ulogu savesno sasvim će nevažno biti ko je staratelj. Roditelji treba da se izvine detetu što se razvode, jer tako oni preuzimaju odgovornost, odnosno skidaju krivicu sa deteta, te ono neće imati potrebu da spašava brak svojih roditelja – zaokružuje priču psihoterapeut Darka Krsmanović.

Izvor: telegraf.rs