Pravoslavna nova godina dočekuje se 13. januara u ponoć, a proslavlja 14. januara. Na isti dan obeležava se i krsna slava Sveti Vasilije i praznik Mali Božić. U našem narodu postoje ustaljeni običaji vezani za ove praznike.
Uoči Nove godine sprema se svečana večera, gde ukućani sa gostima, prijateljima i rođacima uz veselje i pesmu čekaju ponoć. Tačno u ponoć jedni drugima čestitaju dolazak Nove godine sa željama za dug život, dobro zdravlje i uspeh u poslu. Na sam dan Nove godine posećuje se Crkva a nakon toga se obavlja svečani ručak.
Tog dana jede se glava božićne pečenice a domaćice mese novogodišnju česnicu “Vasilicu”. Pored Nove godine, koja je poznata i pod nazivom Mali Božić, 14. januara proslavljaju se još dva velika praznika: Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki.
Crkva ispraća staru i dočekuje novu godinu na duhovni način, molitvama i bogosluženjima, ali i blagosilja sve pristojne proslave, bez šunda i kiča. Toga dana u nekim krajevima Srbije pored vasilica mese se i krofne u koje se, kao i za Božić, stavlja novčić.
Veruje se da pored bogate trpeze, na ovaj dan u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi kuća i ukućani tokom cele godine imali napretka.
Izvor: opanak.rs