Šta je sada mužiću moj, čemu kukanje – nisi znao da ceniš kada si bio moj kralj

Otkud sad taj nespokoj u glasu, moj bivši kralju, što ti drhti brada? Šta ti to igra u oku? Otkud sad te reči, ti pogledi i preklinjanje? Pa, šta ti se to desilo, dragi moj. Da te podsetim…

Zar nisi bio moj kralj svih ovih godina? Zar nisi rekao da ti nisi za mene, da je bolje da potražim sreću sa drugim? Zar ti nisi rekao da je naša priča završena, da nismo uspeli i da život ide dalje i da prestanemo da tapkamo u mestu?

Zar mi nisi rekao da je voliš kao što si nekad voleo mene i da mene odavno ne voliš? Pa otkud sad sve ovo, dragi moj? Da li sam sada lepša žena, bolja majka, da li te više privlačim? Nisam li se odjednom pretvorila u lepoticu sa predugim nogama?

Kako sam sada, nakon svih ovih godina, opet odjednom postala mila i draga? Da li sad teče med sa mojih usana? Sada mi je kosa duža, koža mekša, usne poput jagoda, oči poput zvezda … i još trista čuda koja su odjednom počela da ti padaju na pamet.

Kako je nekad bilo, sve sam radila zbog tebe, za tebe … Kako to da odjednom nijedna ne ume da te voli kao što sam te ja volela? Sada kad imam nekog drugog i opet volim? Sad, kada neko drugi jasno vidi svu čaroliju u meni?

Eh, bivši dragi moji, neću ti pričati priče poput: „Imao, pa nemao“, neću ni karmu da ti spominjem. . Reći ću ti ovo, i neka te zaboli – bila sam tvoja, ali si sam odlučio da ti više nisam mila i draga.