Srpski epidemiolog razbija 10 mitova protiv vakcinacije: „Sa antivakcinašima treba razgovarati, jer oni ne znaju pravu istinu“

Srpski epidemiolog dr Branislav Tiodorović samo za Telegraf.rs razbija zablude koje su nam od strane antivakcinaškog lobija nametnute. Tvrdi da se sa ovom grupom ljudi mora razgovarati, jer oni nisu dovoljno informisani i ne znaju pravu istinu o vakcinama i njihovom uticaju na globalno zdravlje ljudi na planeti.

Mit br. 1: „Vakcine nisu efikasne, one ne deluju!“

– Kako nisu efikasne kada je njima iskorenjen veliki broj bolesti. Na primer, setite se variole vere – da nije otkrivena vakcina i da se nije toliko ljudi vakcinisalo pitanje je koliko bi bilo preživelih. Vakcina nije tada samo eliminisala bolest, ona je eradicirala (uklonila sve uzročnike), i druge bolesti, kao što je veliki kašalj, difterija, dečja paraliza su iskorenjene samo i isključivo zahvaljujući vakcinama – razbija činjenicama jedan od najzastupljenijih antivakcinaških mitova poznati sprski epidemiolog dr Branislav Tiodorović.

On dodaje da je nevakcinisanje dece redovnim vakcinama jako opasno što je baš suprotno ovoj tezi.

Postoje primeri u svetu kada je dolazilo do izostavljanja vakcine, na primer prilikom raspada SSSR-a, gde su ljudi masovno umirali od ponovne pojave nekih do tada izolovanih bolesti.

Treba naglasiti za neinformisane da je efikasnost vakcine vrlo individualna od organizma do organizma. Kod nekog daje vrhunske rezultate dok kod druge osobe može da dođe i do manjih komplikacija, ali onda se time pozabave naučnici kako bi uklonili i minimum neželjenih efekata. Drugo, postoje ljudi koji ne smeju da prime određenu vakcinu zbog hroničnih oboljenja, gde se sastav vakcine kosi sa terapijom koju dobijaju.

Mit br. 2: „Nikada nije dokazana sigurnost vakcina!“

– Sigurnost vakcina predstavlja stalno unapređenje, što znači da se konstantno vrši neko ispitivanje i naučni rad. Kao i kod lekova i kod vakcina postoji proces usavršavanja pri kome naučnici pokušavaju da eliminišu i najmanje neželjene efekte koji su primećeni u pojedinačnim slučajevima. Nekada se davala „živa“ vakcina protiv dečje paralize, pa kada je primećeno da ima jedan na prema milion slučajeva komplikacija prešlo se na „mrtvu“ varijantu i time su se čak i ova retka neželjena dejstva eliminisala – jasan je dr Tiodorović, ali dodaje da je nemoguće eliminisati svaki potencijalni faktor komplikacije, jer je ljudski organizam i danas jedna velika nepoznanica.

Međutim, on naglašava da nauka brzo napreduje i da ono na sada nema odgovora može već sutra da bude potpuno poznato. Sigurnost vakcina se unapređuje svakim novim otkrićem.

Mit br. 3: „Prva vakcinacija je potpuna katastrofa!“

– Od prve Dženerove vakcine 1796. do danas su se mnoge stvari promenile i ljudi imaju drugačiji stav. Na Dženerovu vakcinu protiv variole vere se gledalo kao na Božji dar i niko u njegovom okruženju nije prispitivao dobrobit samog vakcinisanja. Sada postoje lobiji koji rade protiv globalnog zdravlja planete, ali ti isti ljudi prvi pitaju gde je vakcina za HIV – razjašnjava sve dileme epidemiolog dr Tiodorović.

Dodaje da jedina veća katastrofa koja je bila, a odnosi se na vakcinisanje ljudi, je u Nemačkoj protiv tuberkuloze. Tada se javio veliki broj neželjenih dejstava pa i sm.tnih slučajeva. Blagovremena reakcija i povlačenje vakcine sa tržišta, sankcionisanje odegovornih i velike odštete su bile rezultat ovakve situacije i nikada se nešto slično nije ponovilo.

Mit br. 4: „Vakcine su samo visok profit za farmaceutske kompanije i zdravstvenu industriju!“

– Izneću suprotnu činjenicu. Kada ne bi bilo vakcina, postojao bi daleko veći broj obolelih od različitih sada gotovo iskorenjenih bolesti. To su teška oboljenja koja zahtevaju skupe medikamente i duge tretmane, a kasnije i prolongiranu rehabilitaciju. Na svemu tome bi farmaceutske kompanije mnogo više zaradile nego na do sada obaveznih jedanaest vakcina – rešava svaku zabludu o zaradi „ispod žita“ dr Tiodorović.

Mit br. 5: „Svaka vakcina sadrži gomilu toksina i hemikalija koje su povezane sa ozbiljnim neurološkim oštećenjima (aluminijum, mononatrijum, živa, formaldehid i sl)!“

– Pomenute supstance se u vakcinama nalaze radi uništenja mikroorganizama i one se u krajnjem procesu proizvodnje vakcine otklanjaju. Moguće je da ostanu u tragovima, ali takva količina se ni blizu ne može nazvati toksičnom, niti može da izazove bilo kakva oboljenja – tvrdi epidemiolog dr Branislav Tiodorović.

Dodaje da bi ljude trebalo informisati da više žive unesu tokom jednog obroka konzervirane ribe. Žive takođe ima i u kozmetičkim proizvodima za ulepšavanje pa se dame i dalje šminkaju.

Mit br. 6: „Svaka studija koja poredi nevakcinisanu i vakcinisanu decu dokazuje da nevakcinisana deca imaju bolje zdravlje!“

– To nikako ne može da bude istina. Eto samo šta se desilo sa epidemijom morbila koja je nastala u Srbiji prošle godine, a do koje je došlo upravo nevakcinacijom. Naime, registrovano je 15 sm.tnih slučajeva od morbila (male boginje) što je katastrofa kad uzmete u obzir da je 1972. godine isti broj života odnela epidemija velikih boginja u užoj Srbiji koje izazivaju daleko veće zdravstvene probleme. Dakle, četrdeset šest godina medicinskog napretka, a u zabrinjavajućoj meri ugoženost ljudskog organizma sigurno nije produkt komplikacija prilikom vakcinisanja, već suprotno – iznosi činjenično stanje dr Tiodorović.

Dodaje da su i Japan i SAD imali ekseriment uživo i nisu vakcinisali stanovništvo MMR vakcinom tokom 25 godina. Pokazalo se da je broj autističnih osoba bio u porastu, a ne u padu kako se očekivalo.

Mit br. 7: „Vakcine uzrokuju gomilu hroničnih, neizlečivih i životno ugrožavajućih bolesti kao što su autizam, astma, hiperkinetički poremećaj, autoimune bolesti, Gijen-Bareov sindrom, oštećenja mozga, alergije na hranu!“

– Svaka bolest je povezana sa više faktora koji su u sprezi, pogotovo ove navedene. Autizam je dosta neistraženo područje, ali je isključeno da vakcina protiv boginja izaziva ovu bolest ili bilo koju bolest. Naravno da ako postoji nepogodno genetsko ili imuno područje za koje ne znaju ni roditelji ni doktor u tom slučaju će se problem pripisati vakcini. Pogotovo kada pričamo o autizmu. Naime, on se najčešće otkriva u drugoj godini kada se i daje MMR vakcina – detaljno obrazlaže dr Tiodorović.

Dodaje da se ova antivakcinaška tvrdnja uvek može postaviti kao hipoteza i ta težnja nikada neće prestati. Na naučnicima je da istražuju i ispituju sve potencijalne štetnosti vakcina i da ih eliminišu.

Mit br. 8: „Jedini način da oformite dobar imuni sistem je prirodni način izlaganja bolestima kada telo samo formira antitela i imunitet na više nivoa!“

– Ovo bi moglo da se uzme u obzir kada bi sve preteće bolesti bile otklonjene i njihovi uzročnici neutralisani. Kako to nije slučaj postavlja se pitanje zašto bi ljudi rizikovali da obole od bolesti koje imaju jako velike komplikacije i nose teške posledice?! – razmatra dr Tiodorović.

Priseća se vremena kad je bila epidemija ebole. Tada su se ljudi upravo pitali zašto nema vakcine. Čudan je pristup ponekih osoba problematici vakcinisanja i ponekad se čini da se radi o ispolitizovanoj reakciji.

Mit br. 9: „Vakcine ubijaju odojčad, decu i odrasle!“

– Ovo je vrlo agresivna tvrdnja sa kojom se ja nikako ne slažem. Uvek će biti neželjenih reakcija na vakcinu, ali njihova namena nije ugrožavanje zdravlja, već upravo suprotno. Svaka neželjena reakcija se odmah prijavljuje agenciji za lekove i ispituje se mogućnost da se uklone uzroci – jasan je epidemiolog dr Tiodorović i dodaje da na kreiranju vakcine radi tim pedijatara, neurologa, epidemiologa, tehnologa i drugih stručnjaka koji daju sve od sebe da kreiraju najbolju moguću formulu kao odgovor na opasnu bolest.

Tokom Zalivskog rata je umrlo više vojnika, te su čak i stručnjaci to povezali sa vakcinom koju su premiinuli primili, odnosno postavili su slučaj kao komplikaciju od vakcinacije. Daljim i preciznijim istraživanjem je ustanovljeno da je svaki pojedinačan slučaj sm.ti u direktnoj vezi sa anomalijom koju je imao baš taj organizam. Obelodanjeno je da uzrok sm.tnih slučajeva ni tada nije bila vakcina.

Mit br. 10: „Ukoliko se vakcinacija završi komplikacijom, farmaceutske kompanije i lekari ne snose nikakvu odgovornost!“

– Ova tvrdnja je potpuno netačna. Pre svega lekar je dužan da dijagnostikuje svaku komplikaciju koja je taman i potencijalno nastala zbog vakcine, da je prijavi u izveštaju i da se takav nalaz dostavi proizvođeču, a ovaj odmah angažuje tim stručnjaka, naučnika koji preisituju dejstvo vakcine i analizirajući sastav nalaze eventualnu manu u strukturi koju uklanjaju – objašnjava proceduru lanca odgovornosti epidemiolog dr Branislav Tiodorović.

Naglašava da treba uzeti u obzir da organizam stiče neke osetljivosti tokom godina, pa da na primer ne reaguje isto na identičnu vakcinu protiv gripa sa 25 godina i 55 godina.

Antivakcinaški lobi je najjači u SAD-u, ali njihovih 95 odsto građana primi redovnih čak 15 vakcina. Ovo nije slučajan podatak i trebalo bi se zamisliti nad njim. Ta činjenica treba da nam bude na pameti kada se preispitujemo da li bi bilo dobro da vakcinišemo svoje dete, pa i sebe vakcinama koje su sezonske.

Izvor: telegraf.rs