Srpkinja postala akademik u Parizu: Ljiljana Krtinić je svetu pokazala ono što je zabranjeno o Srbima (FOTO)

Znanje je ono što nas čuva u teškim i smutnim vremenima, kaže za Kurir Ljiljana Krtinić, akademska umetnica iz Subotice, povodom njenog postavljanja za 77 akademika Međunarodne akademije nauka i umetnosti u Parizu.

O Krtinićevoj, Kurir je pisao drugim povodom prošle godine, kada je izašao iz štampe njen sedmi jedinstveni Stari Srbski kalendar „Zabranjena istorija Srba“. Osmi kalendar za 7528 (2020 ) godinu, za Krstovdan je promovisan i u Subotici, u društvu srpsko-ruskog prijateljstva Sv.Aleksandar Nevski, a u ovoj godini joj je doneo i zvanje 77 akademika u Međunarodnoj akademiji nauke i umetnosti u Parizu.

Gosti subotičke tribine bili su Gordana Dragić, naša srpska heroina -pilot, Aleksandar Begović, osnivač „Sabora srbskog spasenja“ i Branko Kosović, građevinski inžinjer. Njihova poruka je da je kalendar Ljiljane Krtinić delo koje čuva veliko duhovno bogatstvo srpskog naroda.

„Te istorijske i druge činjenice o srbskom narodu dugo su ignorisane pa i skrivane i pored mnogih artefakata, od Male Azije do crkvenih i narodnih predanja koja sežu i dalje od zvaničnih istorijskih podataka“.

“Osmi kalendar prenosi nedovoljno poznate istorijske sadržaje i činjenice o našim precima i korenima, koji se čvrsto drže na ovom prostoru, već čitavih 7528 godina, što nije zabeleženo ni u jednom delu Evrope, pa i šire. Izdavačka kuća “Miroslav”, na Beogradskom sajmu ga je promovisala, ja sam pričala o našoj zaboravljenoj i zabranjenoj istoriji, a kalendar je privukao pažnju i umetnika i naučnika“, kaže Ljiljana za Kurir.

Da li je slučajna koincidencija da već 8 godina umetnica prodaje svoje kalendare za 888 dinara, ne sluteći da će je baš 8-i kalendar dovesti do zvanja 77 akademika na Akademiji umetnoszi i nauke u Parizu. Poznato je inače, da u toj Akademiji ne može biti više akademika, a tek kada neko premine, na njegovo mesto se imenuje novi 77 član. Ove godine je to mesto pripalo Ljiljani Krtinić.

„Moj rad je kreiran na samosvojan način, na temelju istorijskih i drugih činjenica, sada dospeo u žižu javnosti. Zapažene su ideje koje sam utkala u tu svojevrsnu knjigu, u formi kalendara. Manje me je interesovala njegova prodaja, međutim, događaju se i neočekivane stvari, jer je čitav tiraž odmah preuzela kuća koja je prepoznala vrednost činjenica, koje kalendar sadrži o srbskim precima i korenima“, kaže Krtinićeva za Kurir.

Ovogodišnjim kalendarom, umetnica ukazuje i podseća recimo, da egipatska civilizacija „kaska“ za srpskom, za više od 1000 godina.

„Upravo zbog toga, oni te podatke objavljuju, čuvaju i ponose se svojom civilizacijom. Mi Srbi, ipak, vrlo malo znamo o tome koliko je vredno živeti ovde, iako su već i stare civilizacije spoznale naša bogatstva, rud ei ostalo. Teritorija centralne Srbije –tzv Sedmorečje, zapravo je najuslovnija i najbogatija regija, kako nekad, tako i sad, zato je i drugi istražuju”, kaže Krtinić.

U kalendaru je 12 meseci raspoređeno na 32 strane, slikovitih pisanih izvora, koji se sve više obelodanjuju na osnovu naučnih radova i istraživanja naučnika iz čitavog sveta.

Ljiljanini kalendari stigli su i do Amerike, a ni to nije slučajno. Njen akademski rad se uobličio u autorsku celinu, koja je proizvod njene volje, želje i stremljenja ka znanju i pružanju znanja, kroz likovni i slovni jezik, svima jasan, kaže, pa i deci.

„Ako se svaki dan zapitamo, šta je najvažnije što stalno nosimo sa sobom, a da nas to ujedno i čuva, moramo znati da je to duhovni razvoj, jezik, pismo i nematerijalno blago. Ukoliko se potrudimo da to negujemo, velika je snaga uvek uz nas. Kalendar govori i o starim nazivima meseci: ležitrava, cvetanj, žetvar, to su zaboravljena imena našeg jezika. Ako jedan narod zaboravi svoj jezik i pismo, postaje porobljen narod”, kaže Ljiljana Krtinić.

Istorija srpskog naroda je sistematski brisana iz svetskog saznanja, a zarad srbskog neznanja, zbog interesa porobljivača, naveli su učesnici tribine!

„Osmi kalendar ukazuje što se još uvek skriva od očiju i svesti naših građana. Osmišljen je kao podsetnik koji i vizuelno govori o našoj staroj tradiciji i korenima, bogatom poreklu koje treba samostalno da istražujemo u cilju istine o našoj istoriji. Naučnici čitavog sveta dolaze u Srbiju da bi istražili „Kolevku”Evrope” – Vinču, o poreklu Srba se sve više zna. Znanje je ono što nas čuva u ovim teškim i smutnim vremenima”, kaže akademska umetnica Ljiljana Krtinić.

Izvor: kurir.rs