SRĐAN PREDOJEVIĆ TVRDI DA SLUČAJNOST NE POSTOJI: Nikada ne računam na faktor sreće!

Poznati voditelj Srđan Predojević je, kaže, sasvim slučajno upao u novinarske vode.

„Video sam oglas na jednoj lokalnoj televiziji da su potrebna TV lica. Kao i svakom čoveku od dvadeset godina, bio mi je potreban novac. Smatrao sam da je lakše bilo to raditi kao honoraran posao nego neke druge, možda fizički teže poslove. Prijavio sam se i odmah su me primili. Veoma su me ljubazno dočekali, pa sam pomislio da sam iz nekog razloga predodređen za ovo ili da su oni prepoznali nešto u meni što nisam znao da imam.

U stvari, bio sam jedini muškarac koji se prijavio, a njima je bio neophodan muški voditelj. To je bilo moje prvo televizijsko iskustvo gde sam spoznao da je ovo jedan zaista lep posao i zahvaljujući činjenici da sam veoma brzo ušao na ta mala televizijska vrata. U našem poslu nema slučajnosti, ne računam nikada na faktor sreće. Bez dobre pripreme nema kvalitetne realizacije bilo koje emisije. I generalno govoreći, bez rada, studiranja, ulaganja u sebe u svakom smislu, nema kvaliteta i napretka“, rekao je on.

Od svog prvog honorara kupio je farmerke o kojima je u to vreme maštala čitava njegova generacija.

„Levis 501. Cela naša generacija maštala je o tim farmerkama. Bilo je prestižno imati 501 i tačno u onoj boji koja danas više ne postoji. Čini mi se da nema više takvog teksasa, a ovo zvuči kao kad nam naše babe i dede pričaju kako je nešto bilo lepo u njihovo vreme… Moja generacija je nosila te 501, običnu belu majicu i starke, to je bilo nešto što mora da se ima. Svi smo se tako oblačili i u tome smo se prijatno osećali. Tako i ja svojoj deci pokušavam da prenesem taj stil oblačenja koji ne mora da nosi nikakav naziv brenda nego da bude prijatna i udobna garderoba primerena godinama, odnosno đačkim danima“.

Kako na sedam godina menja radno mesto, na pitanje da li mu je upravo taj srećan broj, otkriva da zapravo postoje dva! U pitanju su 7 i 13.

„Primetio sam za broj sedam da mi je srećan po promeni posla na upravo toliko godina, a na sestrin rođendan, 13. – moj je najsrećniji dan. Sve što zamislim nekako mi se tada i ostvari. Verovatno se tog dana po prirodi stvari i ja dobro osećam, pa to dalje utiče na pozitivan tok stvari“.

Takođe, Srđan kaže kako priželjkuje vreme kada će raditi iza kamere.

„Maštam o danu kada ću sebi da naredim, odnosno da prepoznam taj momenat da je došlo vreme da radim iza kamera. To je potpuno prirodno stanje stvari u smislu godina i smene generacija“, smatra on.

Izvor: kurir.rs