Sok sa zaslađivačem više neće moći da nosi natpis „BEZ ŠEĆERA“! Nećemo više kupovati ni hranu koja „SNIŽAVA HOLESTEROL“, „JAČA IMUNITET“, „ČUVA SRCE“…

Proizvođači više neće moći da se reklamiraju i pospešuju prodaju proizvoda upotrebljavajući verbalne konstrukcije koje se odnose na „izlečenje“. U praksi to znači da recimo mineralna voda „čuva krve sudove ili srce“ samo zato što sadrži magnezijum ili kalcijum. Takođe, sokovi koji u sebi sadrže zaslađivače neće moći da nose etiketu „bez šećera“.

„Potrošač će konačno biti tačno informisan o onome šta kupuje bez dovođenja u zabludu. Osim što će ova regulativa doneti korist potrošaču da bira nešto dobro za svoje zdravlje, urediće i tu šumu proizvoda na tržištu, posebno kada je reč o dijetetskim proizvodima, koji će i biti najveći problem, objašnjava nutricionista Budimka Novaković za portal Žena.rs.

Zapravo, svaka izjava koja na bilo koji način jasno implicira da ćete naprasno popraviti zdravstveno stanje ili regulisati telesnu masu biće strogo zabranjena.

U istoriju će otići i natpisi poput „stabilizuje krvni pritisak“, „jača imuni sistem“, „čuva krvne sudove“, „ubrzava oporavak“, „eliksir mladosti“, „visok sadržaj vitamina C“.

„Ako pogledate u pravilnik Evropske agencije za bezbednost hrane postoje tačne zdravstvene izjave koje će smeti da se koriste kada je reč o svojstvima hrane. Zdravstvene izjave ne smeju da tvrde da bilo šta leče, one samo mogu da ukazuju da određeni produkt može da smanji rizik od nastanka nekog oštećenja“, zaključila je naša sagovornica.

Veoma je važno znati i da kompanije više neće smeti da se pozivaju na kliničke studije urađene prošlog veka, te da Srbija neće imati telo za odobravanje izjava – ako proizvođač želi da dobije zdravstvenu izjavu, moraće da se obrati direktno nekoj zemlji Evropske unije.

Ipak, pravilnik ne znači i potpuno ukidanje tvrdnji o kvalitetu i značaju proizvoda – one će ubuduće biti samo daleko preciznije i ozbiljnije, iako ne tako atraktivne u marketinškom smislu. Tako ćemo recimo umesto „jogurta za lakše varenje“ imati „žive kulture u jogurtu ili fermentisanom mleku poboljšavaju varenje laktoze iz tog proizvoda kod osoba koje imaju problem sa varenjem laktoze“.

Slično će se na ambalaži desiti i sa još čitavim nizom tvrdnji, a evo kako će to na delu izgledati:

Snižava holesterol – Smanjenje unosa zasićenih masti doprinosi održavanju normalnog nivoa holesterola u krvi

Jogurt za lakše varenje – Žive kulture u jogurtu ili fermentisanom mleku poboljšavaju varenje laktoze iz tog proizvoda kod osoba koje imaju problem sa varenjem laktoze

Voda čuva vaše zdravlje – Magnezijum doprinosi smanjenju umora i iscrpljenosti

Pirinač snižava holesterol – Monakolin K iz fermentisanog crvenog pirinča doprinosi održavanju normalnog nivoa holesterola u krvi

Zdrav doručak – Vlakna iz ovsenog zrna doprinose povećanju volumena stolice

Čisti krvne sudove – Polifenoli maslinovog ulja doprinose zaštiti lipida u krvi od oksidativnog stresa

Za zdrave zube – Konzumiranje hrane/pića koja sadrže zamenu za šećer doprinose održavanju mineralizacije zuba

Čisti zube i smanjuje kiselinu – Guma za žvakanje bez šećera doprinosi održavanju mineralizacije zuba

Za bolju probavu – Vlakna pšeničnih mekinja doprinose povećanju volumena stolice

Podstiče rast dece – Vitamin D doprinosi normalnom rastu i razvoju kostiju dece

Takođe, oznake kao što su „bogato vlaknima“, „bez masti“, „bez šećera“ neće moći olako da se koriste – biće precizirano koje su granične vrednosti. Dakle, proizvodi mogu da nose određenu oznaku samo u sledećim slučajevima:

Mala energetska vrednost – ako proizvod ima do 40 kalorija u 100 grama

Mala količina masti – ako proizvod ima do 3 grama masti na 100 grama

Bez masti – ako proizvod ima do 0,5 grama masti

Mala količina šećera – ako proizvod ima do 5 grama šećera

Bez šećera – ako proizvod ima do 0,5 grama šećera

Bogata vlaknima – ako proizvod ima najmanje 6 grama vlakana

Bogata proteinima – ako proizvod ima najmanje 20 odsto proteina

Izvor: zena.blic.rs