Slavimo Spasovdan: Započnite nove poslove, a uradite ovo da sačuvate kuću od nevolje

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju jedan od najvećih hrišćanskih praznika Vaznesenje Gospodnje.

Spasovdan je veliki hrišćanski praznik, a nekada su ga takođe slavili muslimani i katolici.

Poštovan je veoma i u predhrišćanskom vremenu, a tradicionalno je izuzetno cenjen i poštovan u doba cara Dušana. Smatra se da nije slučajno što je čuveni Dušanov zakonik obnarodovan 1349. na Spasovdan, a na isti praznik i dopunjen 1354. godine.

Na Spasovdan se ne radi težak posao jer je veliki praznik koji prema verovanju može da spasi kuću od nevolje, a decu od bo.esti.

Od davnina je Spasovdan prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Smatra se veoma srećnim varovnim danom kada sve valja započinjati i zato se zove još Spasovlje.

Pre zore na Spasovdan krstonoše pohode zapise, osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke, mahom divlje kruške, noseći barjake i krst, a narod stiže pod stablo zapisa kiteći ga vencima cveća i darujući raznim đakonijama.

Te litije se priređuju radi napretka letine i boljeg berićeta. Krstonoše idu u krug oko zapisa, moleći se i pevajući dok pop činodejstvuje, a ranije je ponegde bio običaj da sveštenik u provrćeno stablo stavlja zapis da „čuva selo od crva“.

U leskovačkom kraju veruju da treba izbegavati rad da ne dođe na čoveka „lošotinja“ i da insekti ne opustoše njive.

Posebno je bio raširen običaj da se na Spasovdan po njivama, zabranima, torovima, košnicama, baštama pobadaju krstovi od leskvine (zakršćavanje letine), ako to nije učinjeno na Đurđevdan. Pobadan je i leskov štap i rasecan na vrhu, u visini grudi, a u rasek je stavljen kraći prut i tako pravljen krst kojim može da se vidi sa svih strana.

Tako se u nekim krajevima rano išlo u jagode i na Spasovdan se izjutra ne jede ništa dok se ne okuse jagode. Negde je, pak, bio običaj da kad se prvi put od godišnjih plodova i namirnica okusi o Spasovdanu (mleko, meso, voće).

Bio je i običaj da se na Spasovdan pre sunca kupa u reci ili moru. Vernici do Spasovdana ne piju mleko od muže u toj godini pa je ovo prvo kušanje mleka propraćeno nizom običaja radi povećanja mlečnosti i boljeg skorupa, uz prskanje mlekom i zalivanje vodom za vrat, da bi bilo mleka kao vode.

Ovaj praznik je slava grada Beograda, a u mnogim mestima u Srbiji je i zavetina – praznik celog naselja.

Izvor: kurir.rs