Neobjašnjivi zvukovi poput pucketanja, šuškanja, lupanja, mogu lako da uplaše većinu ljudi. A kada dodamo i neobične pojave na predmetima, stvarima ili zidovima, onda se oko svega stvara prava misterija.
Nešto slično dogodilo se u Obrenovcu u kući čije su vlasnice dve sestre Stupar.
Njihovi roditelji su u taj grad došli da žive 1973. godine. Kuću su podigli 1977. Živeli su u njoj svi dok im se ćerke nisu udale osamdesetih i napustile roditeljski dom. Tada Mirjana i Lazar Stupar ostaju sami.
Mirjana, koja je izuzetno vredna žena i domaćica, nije bila zaposlena. Kućne poslove, kao što je brisanja prašine, usisavanja i kuvanja radila je svakodnevno. Veliku pažnju posvećivala je brisanju slike koja se nalazila iznad kreveta spavaće sobe. Reč je o Lazarevom portretu, koji je ona skoro svaki dan skidala, detaljno brisala i vraćala na zid.
Za Mirjanu njen suprug bio je sve na svetu. Bio je brižan suprug, otac i deda. Umro je 2014. godine, a Mirjana je nastavila svoju rutinu održavanja i čišćenja kuće naredne četiri godina koliko je još poživela.
Posle njene smrti, kuću su nasledile ćerke. Obe vezane za roditeljski dom, bile su u dilemi da li da je prodaju ili ne. Nezaposlene u tom momentu, bilo im je veoma teško da plaćaju dadžbine za još jednu kuću. Sa druge strane, da bi je razdelile i napravile dva zasebna ulaza, trebalo im je dosta finansijskih ulaganja. Jedino logično rešenje bilo je da kuću prodaju.
Razmišljale su dugo o tome. Kada su prelomile i rešile da kuću oglase na prodaju, pre fotografisanja rešile su da urade jedno generalno sređivanje. Čistile su redom sve sobe, a kada je na red došla spavaća, skinule su Lazarev portret sa zida, i ostale zatečene – na zidu se ocrtalo veliko srce.
Jedna od sestara, Slađana Stupar je rekla da je soba godinu dana pre toga bila okrečena.
– Posle majčine smrti često smo sliku skidale sa zida i brisale. I ne samo to, na spratu kuće mama nikad nije dozvoljavala da se jede ili puši. Gore nikad niko nije zapalio cigaretu, kako zavese ili zidovi ne bi upili boju nikotina – ispričala je Slađana.
U kući nema kondenza i vlage. Nema male deca koja bi šarala po zidu. Sem sestara i njihove dece u tu sobu niko drugi nije ulazio.
– Skinuli smo i papir koji je bio zalepljen na poleđini slike ne bi li našli nešto unutra, ali naravno ničeg nije bilo.
Sestre veruju da je to poruka njihovog oca da ih voli i da ne brinu što hoće da prodaju kuću i da im tim srcem otac i majka šalju bezgraničnu ljubav, jer, kažu, drugo racionalno objašnjenje nemaju.
Izvor: kurir.rs