Sinoć sam gledao suprugu kako spava, kako hrče, sva dlakava i zapuštena – kao da sam se oženio muškarca

Dugo sam u braku sa ovom ženom. Bračni krevet delimo već 25 godina i imamo dvoje divne dece. Živimo u trosobnom stanu, ona je nezaposlena, a ja sam radio dva posla kako bismo mogli da školujemo decu. Sada i oni nešto rade i pomažu novčano, koliko mogu. Noćas sam posmatrao suprugu dok je spavala.

Hrkala je, sva znojava, sa dlakama pod pazuhom i na nogama, čak je i prdnula. Ustao sam i otvorio prozor. Nikako nisam mogao da zaspim, pa sam tako nenaspavan i besan otišao na posao. Dok sam je posmatrao, izgledala je tako da sam pomislio da pored mene leži muškarac, a ne žena.

Pa kad je nestao onaj mirisni anđeo? Osećam se prevareno…. Kada je počela da se ovako zapušta? Još u prvoj trudnoći! U drugoj je već bila deformisana, a ponašala se kao princeza, sve vreme ležala, ne pomerajući ni malim prstom.

Zbog toga je teško nosila trudnoće jer je samo ležala i ulenjila se. Lekari su joj to isto rekli. Kod kuće nema puno posla, jedino što treba da radi je – briga o deci i briga o domu. Vikendom, kada čistimo pomažem joj u svim težim i većim poslovima. Nikad je nisam ostavio da sama radi.

U slučaju da mi je neradni vikend, onda ja kuvam. Uvek sam želeo harmoničan brak bez mnogo trzavica. Iako sam muškarac u pedesetim godinama i dalje držim do sebe i svog izleda. Na poslu susrećem mnogo ljudi i žena. Ima i onih kojima se dopadam i to mi otvoreno govore.

Imao sam čak i nepristojne situacije u kojima su pokušavale da mi sednu u krilu i budu prisne sa mnom. Do sada nisam prevario suprugu. Ali kad je gledam, ponekad se pitam da li sam pogrešio? Žrtvujem se za našu porodicu, ona bar može da povede računa o svom izgledu, a ne da se zapusti do te mere da je se ponekad stidim.

Da, sramim je se kad idemo na svadbe i proslave. A kad se setim kako je izgledala kada smo se venčali. Ponekad uzmem album sa svadbenim slikama, samo da je podsetim, ali ona mi samo odmahne rukom i krene da se smeje. Kaže da je tada bila mršavica, kost i koža, da se popravila i da nema nameru da smrša.

Toliko, nemam više šta da kažem. Teško mi je, pa sam želeo da se izjadam, da sebi olakšam. Neću da je prevarim, kad do sad nisam, ne planiram da to sad radim, ali boli me i teško mi je.