U domaćinstvu Vukovića iz gornjomilanovačkog sela Srezojevci stočarstvom su se bavili generacijama unazad, ali su se u poslednjih nekoliko godina opredelili isključivo za svinjarstvo.
U biznis je uključena cela porodica i nekoliko generacija. Da bi njihovo meso bilo konkuretno na tržištu, podmladak porodice prati trendove, a uzgoj svinja moravki prilagodili su tržištu. Cilj je bio da se tradicionalna masna grla, pretvore u mesna. Iz tog razloga su prvo svinje iz zatvorenih obora pustili na otvoreno i promenili im način ishrane.
„U razgovoru sa stručnjacima za ishranu domaćih životinja, uveli smo recepturu gde će obavezan obrok da bude surutka i to se pokazalo izuzetno dobro, jer veliku količinu masti pretvara u proteine. Ove svinje moravke su poznate po tome što imaju veliku količinu masti uz ovakvu ishranu dođe do mešanja masti sa mesnatim delom i dobije se onaj pravi file. Mi smo imali svinju od 167 kilograma koja je imala pančetu a ne slaninu sapunjaru kao dosad“, ispričao je Želimir za RINU.
Međutim, surutka nije bila dovoljna da obezbedi vrhunski kvalitet mesa, te je Želimir rešio da im uvede i obavezne fizičke aktivnosti u svinjskoj teretani na otvorenom.
„Možda je nekome smešno, ali prvo smo im u baštu ubacili jednog kerića koji ih je jurio, da one ne bi ležale na jednom mestu, već su morale da se kreću. Onda smo im razdvojili na dve različite strane pojilište od hranilišta na terenu koji ima veliki uspon, tako da su i tada morale poprilično da se šetaju“, objašnjava domaćin.
Želimir obožava svoj posao, a svinje naziva gimnastičarkama i svaki trenutak koristi da im ugodi, a svoje vreme odmora provodi opet zajedno sa njima.
„Imam jedan kamen ispred bašte gde su svinje ograđene i kad se umorim sednem na njega i odmorim i srce i dušu. Gledam svoje lepotice i lepotane koji imaju svaki po jedno stablo šljive, slušam kako krckaju grančice, kako riškaju, nekome je odmor u kafiću ili na pecanju a meni je ovde odmor, mnogi kažu da sam lud, ali ja ne marim“, poručuje Želimir na kraju.
Izvor: kurir.rs