Seka Sablić je rođena u teškom siromaštvu: lumica sanjala bogatstvo, ali se sudbina poigrala sa njom i sada žali

Život je imala kao na filmu. Vetrovi bola su je šibali u detinjstvu, ali ni tada se nije predavala. Živela je u siromaštvu. Kada je bila mala govorila je da će postati “bogata”, ali kako je ranije kazala u stvarnosti je ispalo sasvim drugačije. Ne žali za pojedinim stvarima koje je napravila u životu. Svoju sreću izgradila je kraj sina i unuka. Priznaje da je često mrgud, da nije duhovita, a da joj osmeh izmami samo unuk Leon.

– Rođena sam u Beogradu, na Čuburi, u bolnici koja danas nosi naziv “Za majku i dete” u Tiršovoj ulici. Rodila sam se 1942. godine, u jeku rata i najstrašnijih opasnosti za mene, moju majku i oca, jer moja majka je bila Jevrejka – Sefardkinja sa Dorćola. Nikada tokom rata nije nosila žutu traku. Kada se udala za mog oca, Stevana, hrišćanina i preselila na Čuburu, roditelji su je se odrekli. Nije imala kontakta s njima sve dok njenu familiju, pet sestara sa decom, nisu odveli u logor na Sajmište – rečenice su iz autobiografije ove talentovene glumice “Moja mala autobiografija”.

Život je bio surov tih 40-tih godina prošlog veka. Seka to dobro pamti. U svojom monografiji se prisetila i momenata koje je tokom rata proživljavala.

– Moj otac je poreklom sa Banije, pa smo često porodično odlazili u njegovo selo koje se zove Mala Gradusa. Tamo su ljudi bili još gladniji nego mi u gradu, tako da im je otac često slao pakete iz Beograda. Moglo bi se reći da je celo moje detinjstvo zapravo bilo lepo. Obeleženo siromaštvom, ali bez muke, bez gladi. Otac je radio i brinuo da uvek budemo siti. S druge strane, moja majka uvek je želela da izađe – u pozorište, u bioskop, bila je željna “provoda”, “luksuza”…Tako sam ja, kao mala, stalno govorila kako ću biti bogata. “Kad porasteš, šta ćeš biti?” – “Biću bogata!” Naravno, u realnosti je ispalo potpuno suprotno od toga, iako sam ostala pri stavu da je veoma važno obezbediti dostojan život koji ne podrazumeva poniženja. Međutim, kako sam odrastala, sve više su me zanimale nematerijalne vrednosti – pišu “Novosti”.

Nakon rata, Sekin otac Stefan, važio je za zakletog antikomunistu, ali je bio dobar majstor i nije bio politički angažovan, pa nije trpeo posledice. Čak je i jedan ministar bio njegov redovni mušterija, s obzirom na to da je Sekin tata radio kao krojač.

Seka je završila osnovu školu “Sveti Sava”, a nakon toga je pisala “Četrnaestu beogradsku Gimanziju”. Kako piše u njenoj biografiji bavila se muzikom, svirala klavir, ali i pohađala literalnu i glumačku sekciju.

Završila je gimnaziju i Fakultet dramskih umetnosti 1965. godine, kao najbolji student u klasi Mate Miloševića.

Za vreme gimnazijskih dana bila je jedan od osnivača amaterskog pozorišta Dadov, a po završetku fakulteta debituje u Pozorištu “Boško Buha”.

Iako je majka nagovarala da upiše daktilografiju, Seka nikada nije odustajala od svog talenta. Njene uloge su se ređale, jedna za drugom.

Prvu ulogu je imala u pozorištu “Boško Buha”, kako piše “Politka” zajedno sa tadašnjim dečkom, glumcem Božidarom Boletom Stošićem, a jedan od klasića bio joj je i Dragan Nikolić, koji joj je kasnije bio i kum.

O, svom braku i ljubavnom životu nikada nije mnogo pričala. Postala je majka sa tridesetčetiri godine sina Stefana. On je uspešni pozorišni reditelj, koji se kao otac ostvario 2013. godine. Stefan je dobio sina Leona, za kojeg je Seka mnogo vezana.

Iako je svi znaju kao “krlajicu humora” na pitanje koliko je smeh i duhovitost deo njene svakodnevice, Seka kaže:

– Uopšte nisam duhovita! Ja sam jedan mrgud i stalno nešto gunđam. Često ćerke mojih pijateljica njima kažu: “Jao, blago vama, vi se sigurno stalno smejete sa Sekom”, a one kažu: “Ma kakvi, ona gunđa, ona je jedan mrgud”. Tako je, brate, takva sam! Ja u životu ne glumim. Zapravo, ne glumim ni na sceni. Istinitija sam na sceni nego u životu. Milicajcu ne umem da odglumim da mi ne piše kaznu, nego i na sud idem – rekla je ranije za “Blic puls” Seka Sablić.

Iako se nama kao publici čini da je uvek biti dobro Seka Sablić, ispostavlja se da je Seki žao što je nikad reditelji nisu zvali za određeni tip uloga.

– Nikad nisam dobila ulogu zavodnice. Sad kad pogledam svoje stare snimke i slike, pomislim – “Bože, što sam bila dobra riba”. Nije mi jasno šta mi je falilo, pa mi to nikad nisu dali da glumim. Eto, to nikad nisam bila- rekla je Seka.

U životu je htela sve da proba. Nikada nije bila žrtva predrasuda. Komentari ljudi sa strane je nisu tangirali, a komentarišući insert iz serije “Nemoj da zvocaš” u kojoj puši marihuanu, ispričala nam je kako je imala priliku da proba “težu” drogu zbog koje je imala halucinacije.

– Šta je tu tako čudno? To su gluposti i budalaštine! Probala sam iz znatiželje. Živimo u go*nima i svako želi blato. Neko se usudio da me, u mojih 70 i nešto godina, komentariše i proziva da li se bavim drogom ili ne, a ja tu priču poklonim kao anegdotu. Ne treba plivati po đubretu, to je sve što imam da kažem – rekla je Seka odgovarajući na pitanja čitalaca “Blic Pulsa”.

Prema njenim rečima radost u njenom životu je doneo unuk Leon, za kojeg je mnogo vezana i sa kojim provodi svaki slobodan trenutak.

– Leon je ispred svih, on je mali car- rekla je ranije za “Stori” Seka Sablić.

Ali, samo jedna stvar može da je nasmeje.

– Mene retko nešto nasmeje. Ja se i sama zaprepastim kada se nečemu nasmejem. Obično je to neki apsurd ili dečji humor. Možda kod odraslih kada neko nema svest o tome da je smešan. Ne mogu tačno da formulišem šta može konkretno uvek da me nasmeje- rekla je za “Blic” Seka i dodala:

– Kako da ne, on je božanstven. Ja uživam u njemu. Leon ima tri i po godine i već je veliki unuk. Na primer, poslednji put me je nasmejao kada sam ga pitala: “Kako si se proveo na moru?”, a on mi je tada odgovorio: “Lepo, nisi mi nedostajala”. Ta njegova izjava mi je stvarno bila smešna, a i sada je.

Izvor: srbijadanas.com