Saveti najvećeg BALKANSKOG travara kod koga se LEČE LJUDI iz CELOG SVETA!

Rada Marušića, fitoterapeuta iz Mostara, ne treba posebno predstavljati.

Jedan je od najpoznatijih travara i fitoterapeuta na području bivše Jugoslavije.

Kroz njegovu ordinaciju prošle su desetine hiljada ljudi iz celog sveta, a retki su oni koji su se ponovno vraćali nezadovoljni delotvornošću njegovih preparata i terapije.

Ceo život je posvetio biljkama i lečenju ljudi, a ovih dana očekuje se deseto izdanje njegove, sada već kultne knjige „Lekovitim biljem do zdravlja“, piše Vecernji.hr.

U devetoj deceniji života još je vrlo aktivan, a njegovu ordinaciju i danas posećuju ljudi iz svih krajeva bivše države, ali i sveta.

„Iz Australije, Amerike, Kanade, naši ljudi koji su otišli van još dolaze k meni. Sve je u kulturi življenja. I sve je u ljudskom mozgu. Mene je na ovaj put odvela moja majka. Ona se udala sa 17 godina, a i mom je ocu bilo 17 kad su se venčali. Prvo joj se dete rodilo i umrlo, drugo takođe, pala je na 38 kilograma i jedva ostala živa. Tada su otišli u Ljubuški doktoru Sadiku Sadikoviću, koji joj je pomogao. Dao joj je trave nad kojima će se pariti, a u maloj papirnatoj vrećici dao joj je čajeve koje će piti i rekao da će za kratko vreme, čak za mesec dana, biti potpuno u redu. Kako je on rekao, Bog rekao. Rodila nas je još sedmoro, svi živi i zdravi, ona je doživela 97 godina. I sad ja, slušajući nju, jer ona je bila gostioničarka, otac urar, stotine puta sam je čuo kako je rekla da joj je život spasao Sadik Sadiković, travar, narodni doktor. Ja sam bio mali i zavoleo sam čak i u osnovnoj školi biologiju, a veliki uticaj na mene imao je profesor Zvonko Korena, koji mi je predavao biologiju i hemiju. Bio sam vrlo dobar đak, ponekad čak i odličan, sve dok se nisam „dočepao“ ovog svog rada. Tada sam se opredelio za bilje. Ali, osnovno je kultura življenja i prehrana. Ljudi greše, treba znati kada treba prestati jesti. Ne valja jesti bilo kada. Za večeru nek se malo jede, za ručak najviše. Treba fizički raditi, treba se kretati. Protiv sam suve hrane, kuvana hrana je zdrava. Osnovno je, ništa ne sme u organizam ući da je hladnije od 26 stepeni, ni leti ni zimi. Jer to je šok za organizam, za krvne sudove, naročito za limfu. Ne sme se hodati bos po betonu, po pločicama. Na meni su uvek čarape i evo me zdrav sam ko čelik“, počinje svoju priču Rade Marušić.

Počeo je pre tačno 50 godina. U garaži je primao ljude.

„Tada se ovo tretiralo kao nadrilekarstvo. Na početku je to bilo, kako sam rekao, u mojoj garaži, posle je išlo lakše, upoznao me narod, počeo mi i silom dolaziti, za nevolju, iskren da budem, najviše borci iz rata, iznemogli, ja sam propisivao trave, način rada i kuvanja. Odobrenje za rad dobio sam od Skupštine 1973. godine“.

Njegovo primarno zanimanje je meteorolog, pa objašnjava i koliko klima utiče na zdravlje ljudi.

„Ljudski se organizam prilagodi mestu na kojem osoba živi, prema prirodi. Kaže se da je i leti zdravo piti čaj. Zašto? Zato jer limfne žlezde rade, znoji se čovek i gubi tečnost. Organizam se čisti i čovek mora da uzima vodu, vruće je. Dakle, ispira se organizam, filtrira se krv. Što se pije više vode, krv će biti čišća. Ali kakvu vodu? Ne mineralnu. Organizmu ne trebaju toliki minerali, treba piti prokuvanu vodu, ohlađenu, koja je oslobođena minerala kojekakvih, vodu koja je oslobođena kamenca i ostalog“.

Objašnjava da su medicina i fitoterapija ravnopravni.

„Ne kose se nikako. Ja nikad nisam imao problema s lekarima, naprotiv. Čak sam u svome radu u kontaktu s lekarima. Davao sam im savete i primao njihove da bih shvatio bolje. Konkretno, za bubrežni kamenac, za koji sam dodao novu recepturu u svojoj knjizi, urolog i nefrolog treba da daju svoje mišljenje. Ako je organizam sklon stvaranju kamenca da se ne sme piti sirova voda, mineralna voda, ne sme se uzimati mnogo slano, umesto vode da uzima tečnost iz kompota od jabuke. Jedino što bih voleo je to da lekari malo više govore u hrani. Dakle, fitoterapija i medicina se nikako ne kose, oni su u simbiozi“.

Otkriva i u kojoj meri je poželjno uzimati tablete, antibiotike, kada sve to možemo da pronađemo u prirodi.

„Sve je u lekovitom bilju, ali treba znati kako što koristiti. Treba uzeti i antibiotike, ali najbolje je kada je kombinovano s lekovitim biljem. I naravno, zavisi o kom problemu, to jest o kojoj bolesti je reč. Zvanična medicina je toliko uznapredovala da odmah zna o čemu je tačno reč. Ako, na primer, kad je posredi najteža bolest, postoje metastaze, nakon što se ukloni tumorsko tkivo, ja kao fitoterapeut propišem terapiju za regeneraciju, da se ne bi ponovile metastaze. U svakom slučaju, treba znati pravu meru“.

Ne zna koliko je pacijenata prošlo kroz njegovu ordinaciju. Dnevno i po 150 ljudi.

„Radio sam od 4.30 ujutro do 21 sat uveče. U svojoj garaži sam primao neke od najuticajnijih ljudi iz sveta politike, nauke, estrade… Jednom prilikom me je zamolio Milenko Srdić, urednik Vikenda i Zdravlja, da pomognem Josipu Brozu Titu. Tada je već bio kritično. „Pa ne može, moj Milenko, juče je na TV-u rečeno da mu je odrezana noga. On je na hemoterapiji, tu trave ne mogu pomoći, ja sam tu nemoćan. Ja mogu pomoći dok rade centri u organizmu, sada ne mogu“. Nakon toga, nakon sedam dana javljeno je da je Tito umro. I to se na tome završilo“.

Kaže, bez razmišljanja da se u prirodi može naći lek i za najteže bolesti.

„Da, može. Za svaku bolest trava raste. Naravno, za to su potrebne godine učenja, rada i istraživanja, da bi se znalo za šta je koja biljka ili kombinacija nekoliko njih najbolja. Savremeni način života jako negativno utiče na zdravlje. Bojim se da će nas mobilni telefon, internet i ova tehnologija dovesti do toga više ništa nećemo učiti i da ništa nećemo znati. Kako je krenulo, uskoro se neće znati ni pisati. O stalnom sedenju da i ne govorim. Od sedenja se čovek deformiše. Čovek je živo biće, mora da živi s prirodom i mora redovno da se kreće. I dandanas, kad završim s poslom, upalim auto i odem na Gorance. Ostavim vozilo i šetam se dugo, razgledam biljke, dišem punim plućima čist vazduh“.

Izvor: vecernji.hr