Sada ima novu šemu vrednu 50.000 evra mesečno: Evo kako sada direktor „Namenske“ zarađuje novac

Posle peciva pravljenih u njegovoj pekari koje je plaćala fabrika, preorijentisao se na gajenje svinja, koje završavaju u toplim obrocima. Direktor MB „Namenske“ iz Lučana sa najdužim stažom na ovoj poziciji u Srbiji – 36 godina ukupno, po svemu sudeći uvek uspe da zatvori krug u kojem zarađuju on i njegova porodica na račun države i fabrike.

Zloupotrebljavajući direktorku poziciju, Radoš Milovanović je namestio posao samom sebi. Prvo je otvorio pekaru „Timi“ nadomak fabrike isprva na direktorovog sina Nenada, a potom je „upravljanje“ preuzela snaja Bojana Milovanović. Iznad ulaza u pekaru je stajalo – „samostalna zanatsko-trgovinska radnja – Timi – Milovanović Bojana, preduzetnik“. Iz porodične pekare lokalnog tajkuna izlazio je burek za oko 1.350 radnika i oko 3.000 đevreka. Svaki radnik je imao pravo na burek, dva đevreka i dve pekmezare.

Pre početka suđenja Milovanoviću i još dvojici šefova „Namenske“ pod sumnjom da su izvršili krivično delo protiv opšte sigurnosti, mladi Milomir Milivojević (25) i Milojko Ignjatović (55), direktor zatvara snajinu pekaru – septembra prošle godine.

Snašao se i obreo u novoj razrađenoj „ugostiteljskoj“ šemi – gaji svinje i ovce koje prodaje R. T. iz Guče, a koji potom obrađeno meso dovozi u fabriku i lokalni hotel u Lučanima, takođe u vlasništvu „Namenske“.

– Direktor Radoš Milovanović ima veliki ranč u selu Lučani nadomak Lučana. Ne drži krupnu stoku, samo svinje i ovce. Najmanje jednom nedeljno u fabriku mesar iz Guče lično, ili njegov vozač, dovoze meso. Oni dovoze meso i u hotel, gde spavaju i jedu igrači fudbalskog kluba isto u vlasništvu „Namenske“ – kaže izvor koji je direktno upoznat sa ovim delom posla.

Prema svedočenju radnika „Namenske“, nekoliko njih povremeno ima obavezu i da odlazi na direktorov ranč i hrani stoku.

– To je javna tajna. Direktor čak ide dotle da se ono što ostane iza našeg obroka odvozi kod njega na ranč. Uzima pomije i time hrani svinje. Nadam se da nije smešno ako kažem da i radnici neki imaju stoku da se prehrane, ali sve u gram odvozi se za direktora za džabe – priča jedan od radnika fabrike.

Topli obrok se služi u fabričkoj trpezariji, gde se hrane radnici iz težih postrojenja – raketno, C i B rejon, i to je oko 800 radnika. Prostom računicom cene obroka i broja radnika dobija se šest miliona dinara ili nešto preko 50.000 evra mesečno. Redakcija „Blic“ juče nije uspela da dobije precizne informacije koliko je direktor Milovanović „dobar“ samo od ove šeme.

Međutim, isti Radošev mesar snabdeva i lokalni hotel u vlasništvu fabrike.

– Hotel je na „Namensku“, ali i to je Radoš privatizovao. Radnici ulaze u svoj hotel samo kada je proslava fabrike. A hotel služi za fudbalere i veselja – pričaju radnici.

Tu su i Milovanovićevi rasporedili poslove. Direktorova žena Zorica, kažu, „aranžira za slavlja“, a ćerka Jelena ima radnju za venčanice.

Bazen fabričkog hotela napravljen je prošle godine i za izgradnju je direktor odobrio 214 miliona dinara – u prevodu skoro dva miliona evra fabričkih para. Kako je najavljeno s kraja prošle godine, biće dostupan za građane u ovoj sezoni – kada se steknu svi zakonski uslovi i pridobiju sve dozvole za ovakav objekat.

Radoš Milovanović je od 2012. do 2017. godine, kada je poslednji put prijavio šta poseduje, znatno uvećao svoju imovinu. Pre sedam godina prijavio je svega dve stavke imovine – trosoban stan od 90 kvadrata koji je dobio od fabrike i prizemnu kuću od 60 kvadrata koju je, kaže, nasledio.

Upitan u sudu o imovini, prijavio je kuću i hektar zemlje. Iako se u sudu zaričeš da ćeš govoriti istinu i samo istinu, imovinsko stanje direktora-penzionera se razlikuje od dostupnih podataka. Nije jasno gde direktor nije govorio istinu – u sudnici ili Agenciji za borbu protiv korupcije. Tako lokalni moćnik u sudu nije prijavio bazen, ali ni 6.238 kvadrata njive, 4.520 kvadrata zemlje pod voćem, 3.882 kvadrata zemlje za koju je Agenciji za borbu protiv korupcije naveo da je neplodna. Sve to nije imao ni 2012, a u međuvremenu direktor je prijavio stan i garažu koje je kupio, ali i 207 kvadrata pomoćnih zgrada koje je, kako kaže, „nasledio“. U Lučanima je javna tajna da direktor i njegova deca imaju imovinu i „tamo gde je kvadrat skuplji… u Beogradu“.

Izvor: blic.rs