Sa kakvom pameću moj suprug vodi našeg sina u kazino, osećam se bespomoćno

Pre nekoliko dana sam na televiziji, na jednom stranom kanalu gledala emisiju o ljudima koji vole igre na sreću. Shvatila sam da se tamo lakše nose sa tim stvarima nego mi.

I kod njih mnogi odu u krajnost, ali su svesni da to loše utiče i na mlade i na stare, i nije ih sramota da potraže stručnu pomoć. Kod nas, ako želite da potražite stručnu pomoć psihijatra ili psihologa, odmah vas naprave ludim.

Ljudi ne razumeju da se neželjeni efekti javljaju zbog neblagovremene pomoći. Ja sam mlada majka i svesna sam da se kao roditelj mogu suočiti sa tim problemom.

Živimo u takvom vremenu da moramo mnogo pažnje posvetiti svojoj deci kako se ne bi otuđila ili, ne daj Bože, desile i neke gore stvari. U mojoj porodici su svi bili nekako konzervativni, nisu lako prihvatali savremeni način života, česte izlaske, ispijanje velikih količina alkohola samo iz zabave, menjanje partnera, kladionice i tako dalje. Trudili su se da postanemo pristojni i časni ljudi.

Moj stariji brat kao i moj otac, nikada nisu imali problem sa kockanjem. Ja nisam očekivala da će mi se ovo dogoditi. Moj muž radi kao magacioner u fabrici, ja sam krojačica i jasno vam je da nismo bogati, nemamo velika primanja.

Pre nego što smo se venčali, bili smo savršeni jedno za drugo, sve je bilo u najboljem redu, a sada sam previše iznenađena mojim suprugom. I pored toga što su nam prihodi mali, i što jedva možemo da školujemo svog šesnaestogodišnjeg sina, moj muž skoro celu svoju platu troši u onim mračnim, smrdljivim lokalima, kojima ne želim ni da pomenem ime.

Kao da ga miris privlači. Umesto da uštedi nešto novca, toliko je opsednut tim igrama da više ne znam šta da radim, kako da mu pomognem.

Svaki put kad počnem da pričam o tome, on počne da viče na mene, kako nemam prava da mu se mešam, to je njegov novac, kako nikada nismo ostali bez hleba i sličnih stvari. A ne shvata da se zadužujem kako bih mogla da platim račune, pa dugove vraćam od sledeće plate.

Smatra da je u redu to što radi, da ode tamo posle ručka i ostane sve do zatvaranja, i naravno da potroši svoju dnevnicu. Isključuje telefon kad ode tamo da ga ne zovem. Koliko puta sam ga odatle izvlačila, sramota me od mog brata i komšija.

Tamo besplatno dobija piće. Razgovarala sam sa lekarima, ali bezuspešno, naljutio se kad sam mu spomenula savetovanje. Bespomoćna sam i ne želim da patimo ni on ni ja.

Nije svestan šta radi i kakve mogu biti posledice. Ne znam da li se zadužuje kod ljudi, samo mi još to fali, da mi neko traži novac. Kakav primer daje svom sinu, što je najgore i njega je tamo vodio nekoliko puta, da mu pokaže šta je zabava.

Navući će i dete na kockanje. Trudim se da savetujem svog sina, razgovaram s njim, da ne stekne tu lošu naviku. Ali ova današnja deca su čudo, nije on jedini, i njegovi školski drugovi se klade i provode vreme po tim lokalima.

Svaka čast onoj deci koja ne žele da uđu tamo. Mene moji ukućani ne slušaju i mnogo se nerviram zbog toga. Počeću da tražim druge načine da ih odviknem. Nije mi jasno otkud mužu ta ideja da počne sa tim stvarima.

Umesto da razgovara sa mnom, on ide pravo tamo i vraća se kući frustriran i bez novca. Osećam se bespomoćno.