Rubi posećuje porodicu Vasiljević ujutru i po podne, malo se pomazi pa se vrati u šumu: Nema dana da izostane poseta i druženje za ovim ljupkim stvorenjem

U domaćinstvu Dragana Vasiljevića iz krupanjskog sela Brštica znaju da će između devet i deset sati pre podne obavezno imati neobičnog gosta. Dođe, nešto pojede, pomazi se i poigra sa ukućanima i ode, da bi se oko četiri sata posle podne opet pojavio, malo zadržao pa otišao u obližnju šumu. To što ide u šumu nije neobično pošto je gost srna koja ih posećuje već nekoliko meseci.

Njihovo druženje počelo je pre šest meseci kada su Vasiljevići otišli u kupinjak i tamo zatekli lane. Stajalo je samo i izgubljeno. Dragan je lovac, ali kako kaže, nikad ranije divljač nije video tako blizu. Sa njim su bili supruga Snežana, sinovi, dvanaestogodišnji Todor i šestogodišnji Uroš, i majka Milica i svi su reagovali isto. Prišli lanetu i počeli da ga maze.

– Bilo je baš sitno i tako umiljato da nismo mogli da mu ne priđemo. Kasnije, kada smo završili posao u kupinama krenemo kući kad ono za nama. Nisam znao šta da radim pa sam pozvao predsednika lovačkog udruženja. Kada je čuo da smo već dirali lane i da ono ide za nama savetovao je da ga odvedemo kući. To nam, naravno, nije teško palo, pa smo naredna dva meseca brinuli o njemu. Nije htelo ni da okusi kravlje mleko pa smo u komšiliku nabavljali kozje i hranili ga na cuclu. Dva meseca nije izašlo iz našeg dvorišta, mi smo ga razmazili i prosto se takmičili ko će mu više ugađati. Onda ga posle neka dva meseca odjednom jedno jutro nije bilo – priča Dragan o svom neobičnom kućnom ljubimcu.

Na veliku sreću Vasiljevića posle nekoliko dana lane, odnosno srna, kako su ustanovili, ponovo se pojavila i otada redovno dolazi. Nema dana da izostane poseta i druženje za ovim ljupkim stvorenjem kome su dali ime Rubi. Prvo je to bilo Rudolf, ali kada su utvrdili da je upitanju ‘’dama’’ onda su ga skratili na Rubi.. Ukoliko Vasiljevići ne zatvore kućna vrata Rubi obavezno graciozno ušeta, obiđe prostorije, penje se i na sprat.

– Zna Rubi da uđe dok jedemo i stane mirno pored stola pa nam se pridruži. Jede gotovo sve što joj ponudimo, krompir, šargarepu, kukuruz, supruga joj daje hleb, ne bira. Kad dođe u prepodnevnu posetu prvo jede, onda se poigra sa decom i našim štenetom, ponaša se kao svaki kućni ljubimac.Nekada malo odspava i onda ode u šumu koja se nalazi iznad naše kuće. Desi se da posle podne nekada ne dođe, ali termin između devet i deset ne propušta – kaže uz osmeh Vasiljević.

Dokle će Rubi da ih posećuje ne zna, voleo bi da to čini stalno, ali je od starijih lovaca čuo da srne prestanu tako da se ponašaju kada im dođe vreme parenja. Vasiljevići bi voleli da to nije tačno pa da im ona dolazi i kada bude imala potomstvo.

– Ona je prava atrakcija, ulepša nam dan kada se pojavi i nadam se da će naše druženje potrajati dugo. Posle ovog iskustva sa Rubi mislim da ću prestati da idem u lov na divljač. Inače, Rubi nas ukućane poznaje i iz naše ruke hoće da jede dok kada joj neko sa strane tako ponudi hranu neće da to da čini – kaže on.

Knjige kažu da srna ako odraste pored ljudi može lako da se pripitomi i ponaša se kao da je domaća životinja. Ona ostaje mila i blaga dok srndać kako odrasta menja ćud postaje neposlušan i nasrtljiv. Vasiljevići su srećni što su sreli Rubi i samo se nadaju da će u njihovomdvorištu ona i dalje biti redovan gost, a takvog retko ko ima.

Izvor: kurir.rs