Site icon Srbija24

Rasplakaće vas teška sudbina bake sa Golije: „Prosim, dosađujem drugima dok moja deca trunu“

Na Goliji, na više od 1.000 metara nadmorske visine, gde je nepristupačan teren i zimi nema prilaza u trošnoj kući živi jedna baka.

– Imala sam svoju decu, oni su mi pomagali, sada mi je teško. Nemam nikog. Prosim, dosađujem drugima dok moja deca trunu – rekla je ova baka.

Gorska služba spasavanja Srbije donela joj je osnovne životne namirnice. Hteli su i da je povezu kolima do kuće, ali je insistirala da ide sama uz pomoć svog štapa.

– Imala sam sina jedinca i unuku, ali odoše oboje za pola godine. Opet bih se borila, da imam za koga. Ovako sam ostala sama. Selo kao selo, neko otišao, nema naroda – rekla je ona kroz plač.

Ispričala je gorskoj službi i da joj je zimi posebno teško jer kuća nema izolaciju, pa joj bude i jako hladno.

– Problem mi je zimi, hladno je. Noge stavim u rernu pa se grejem – kazala je baka i zahvalila se ljudima koji su joj doneli namirnice.

– Ostala sam sama. Za pola godine ostala sam bez oboje, dolazili su, donosili mi šta treba. Nisam navikla ovako, teško mi je, došla sam do prosjaka – rekla je baka.

Ostala je sama, okružena šumom i živi u veoma teškim uslovima.

Izvor: kurir.rs